Jevrosimović: Šta kompanije mogu da nauče od leptira i jednog desetogodišnjeg dečaka?

Da li se znanje može prenositi kroz generacije? Ovo pitanje godinama intrigira naučnike, a zanimljiv eksperiment desetogodišnjeg dečaka iz Japana otvara prostor za razmišljanje ne samo u biologiji, već i u svetu biznisa. Upravo na tu priču pažnju je skrenuo Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik Comtrade grupe, u objavi na društvenoj mreži LinkedIn.

Teme za vas

Sve je počelo kada je Jo Nagai, učenik drugog razreda iz Kobea, primetio da se leptiri koje je odgajio ponašaju drugačije od divljih. Kako se navodi, činilo mu se da ga „prepoznaju“, dok su divlji leptiri odmah odletali.

U želji da pronađe naučno objašnjenje, dečak se obratio dr Marti Vajs (Martha Weiss), entomološkinji sa Univerziteta Džordžtaun, koja je poznata po istraživanjima o tome da pojedini insekti mogu da zadrže određena naučena ponašanja i nakon potpune metamorfoze.

Uz njeno mentorstvo, Jo je osmislio eksperiment u kojem su gusenice naučile da povežu blag vibracioni stimulus sa mirisom lavande. Nakon metamorfoze, oko 70 odsto obučenih leptira i dalje je izbegavalo miris lavande, što ukazuje da je naučena reakcija opstala uprkos potpunoj transformaciji organizma.

Posebno zanimljiv deo eksperimenta usledio je kada su testirani potomci tih leptira. I naredne generacije, iako nikada nisu bile izložene vibracijama, pokazivale su sklonost da izbegavaju miris lavande.

"Mnogo je verovatnije da se radi o prenosu bioloških promena koje utiču na ponašanje, odnosno o mogućim epigenetskim mehanizmima."

Iako autori naglašavaju da ovo ne znači da se "sećanja" u ljudskom smislu prenose sa roditelja na potomke, rezultati otvaraju nova pitanja o tome kako se određeni obrasci ponašanja mogu zadržati kroz generacije. Istovremeno, ističe se da će biti potrebna dodatna nezavisna istraživanja i recenzirane naučne studije kako bi se ovi nalazi potvrdili.

U poslovnom svetu, ovakve priče podsećaju na značaj prenosa znanja, organizacione kulture i kontinuiteta poslovnih vrednosti. Iako se biološki procesi ne mogu direktno porediti sa funkcionisanjem kompanija, uspešne organizacije godinama razvijaju sisteme kroz koje se iskustvo, načini rešavanja problema i kultura rada prenose na nove generacije zaposlenih.

Kompanije koje uspeju da sačuvaju institucionalno znanje, razviju kvalitetno mentorstvo i izgrade kulturu učenja često lakše prolaze kroz promene, tehnološke transformacije i smenu generacija. Upravo zato, priča koju je podelio Jevrosimović može da posluži kao podsetnik da održiv rast ne zavisi samo od inovacija, već i od sposobnosti organizacije da znanje sačuva, unapredi i prenese dalje

(Telegraf Biznis)