Veselin Jevrosimović: Pet minuta slave
Zamislite bilbord u centru grada na kome se, umesto poznatog pevača ili glumice, nalazi lice inženjerke koja radi na svemirskom programu. U mnogim kineskim gradovima to više nije neobičnost, već svakodnevna slika.
Naučnici, inženjeri i istraživači sve češće se pojavljuju na velikim javnim ekranima, bilbordima i u državnim medijskim kampanjama, gotovo na način na koji se na Zapadu promovišu muzičke, filmske i internet zvezde. To nije slučajno.
Teme za vas
Celog života je radio za minimalac u Srbiji, sad je dobio rešenje za penziju: Evo koliko će primati
Kalkulator rasta svih penzija u Srbiji! Ako imate 24.400, ili 50.000 evo koliko ćete primati posle povećanja
Kina već godinama sistematski gradi kulturu u kojoj se nauka i tehnologija predstavljaju kao pitanje nacionalnog prestiža. Imena vodećih stručnjaka iz svemirskog programa, veštačke inteligencije, kvantnih tehnologija, medicine i inženjerstva dobijaju veliki medijski prostor, a njihovi uspesi predstavljaju se kao uspesi čitave zemlje.
Od 2017. godine država čak obeležava i poseban Dan naučnika i inženjera, sa svečanostima i televizijskim prenosima posvećenim njihovom radu.
Ova vrsta promocije nije samo marketinški potez, već deo dugoročne strategije koja treba da usmeri talentovane mlade ljude ka tehničkim i prirodnim naukama. Poruka mladima je prilično jasna. Znanje, nauka i tehnološki uspeh mogu da donesu društveno priznanje i status.
Sa druge strane, veliki deo zapadnog sveta svoje najveće ekrane i pažnju publike i dalje poklanja influenserima, rijaliti zvezdama i selebriti kulturi.
Industrija influensera danas vredi preko 32 milijarde dolara godišnje, što je više od dvadeset puta veća vrednost nego pre samo jedne decenije.
Pri tome, taj rast se dešava upravo u trenutku kada svet ulazi dublje u eru veštačke inteligencije i automatizacije, kada će znanje i sposobnost prilagođavanja biti važniji nego ikada.
Možda je zato zanimljivo posmatrati ne samo koliko neka država ulaže u nauku, već i kome poklanja poslovičnih pet minuta slave.
Međutim, kineski model ne treba idealizovati. Ipak je reč o državnoj kampanji koja pojedincu ostavlja malo prostora van zadatih okvira.
Stručnjaci i pored toga upozoravaju da suština poruke ostaje tačna, bez obzira na to ko je šalje. Ono što jedna generacija slavi, sledeća često pokušava da postane.
Zemlje i pojedinci koji žele da ostanu relevantni u eri veštačke inteligencije moraće da izgrade kulturu u kojoj znanje dobija deo prostora koji danas pripada zabavi.
To bi mogao biti izbor koji oblikuje budućnost naroda i pojedinaca.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)