Vujović: Za Srbiju je značajno da isprati svetske trendove u pogledu klimatskih promena

Naša zemlja radi na tome da prilagodi nacionalni zakonodavni okvir direktivama EU u klimatskih promena, napomenula je ministarka

- Srbija poštuje i afirmiše ciljeve Zelene agende i Sofijske deklaracije, a istovremeno intenzivno radi i na projektu "EU za Zelenu agendu" kako bi se prilagodila izmenjenim klimatskim uslovima i uskladila sa zakonima EU - izjavila je ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović.

U Šar el Šeiku, u Egiptu, održava se međunarodna konferencija Ujedinjenih nacija COP27, posvećena klimatskim promenama na kojoj učestvuju predstavnici gotovo 200 zemalja, među kojima je i Srbija.

Teme za vas

Ministarka je kazala da je za Srbiju važno što će učestvovati u završnim zaključcima samita COP27, jer će uvideti šta je to čemu će svet težiti u domenu borbe protiv klimatskih promena. Dodala je i da se na tako velikim skupovima međunarodnog karaktera često menjaju ciljevi i prioriteti, te da je za Srbiju značajno da isprati svetske trendove i da tome prilagodi domaću politike i srategije.

Vujović dalje kaže da, iako je Srbija mala ekonomija, ona nastoji da pruži svoj doprinos svetu u borbi protiv klimatskih promena i da joj u tome pomažu evropski partneri. U tom smeru je, objašnjava Vujovićeva, Srbija usvojila važna strateška dokumenta koji omogućavaju da naša zemlja bude u korak sa svetom u suočavanju sa klimatskim promenama.

- Prvo je usvojen Zakon o klimatskim promenama 2021. godine, a sada, u skladu sa tim zakonom, usvojamo i dva strateški važna dokumenta: Strategija niskougljeničnog razvoja Srbije i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove - navela je Vujovićeva.

To znači, precizira ona, da u Srbiji treba da se stavi akcenat na sve grane privrede i sektore pogođene klimatskim promenama, a to su pre svega poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo i javno zdravlje.

Vujovićeva je podsetila da je resorno ministarstvo u avgustu usvojilo i Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) koji previđa smanjenje GHG emisija sa efektom staklene bašte, za 33,3 odsto do 2030, u odnosu na 1990. godinu.

Kako kaže, Srbija radi na tome da prilagodi nacionalni zakonodavni okvir direktivama EU u klimatskih promena, ali i o drugim pitanjima koji se tiču zaštite životne sredine.

Na skupu, koji se održava od 6. do 18. novembra, razgovara se i o tome kako se globalno zagrevanje može ograničiti na porast temperature od 1,5 stepena celzjusa, što je cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine. Razgovori u Egiptu predstavljaju povratak konferencije u Afriku, nakon što je 2016. godine u Maroku održan COP22.

(Telegraf Biznis/Tanjug)