"Brzo se nakvase, mogu odmah da ih bacim": Kako su nam eko slamčice ušle u piće i da li su zaista bolje?

Svet, mic po mic, postaje sve zelenije mesto, ili makar stičemo takav utisak na osnovu sve brojnijih eko inicijativa...

Papirne slamčice, kao i ostali rekviziti i ambalaža, postaju sve popularnije širom sveta, pa i u Srbiji.

Baš kao tzv. neodvojivi čepovi, i one su deo strategije o zelenim, ekološkim rešenjima koja usvajaju najpre najprednije zemlje, poput SAD i ekonomija Zapadne Evrope.

Teme za vas

Inače, zvaničnici procenjuju da svaki Novozelanđanin u proseku baci više od tri četvrtine tone otpada svake godine, te je stoga ova zemlja prva u svetu uvela zabranu plastičnih kesa za voće i povrće.

Zabrana se odnosi i na plastične slamčice i escajg, u okviru proširenja kampanje vlasti protiv upotrebe jednokratne plastike koja je započeta 2019. godine.

Ovaj put pričamo konkretno o plastičnim slamčicama, koje se najčešće prave u koloritnim dezenima, a osim izgledom - ideja je da kupce privuku i svojom svrhom.

Sve više firmi u Srbiji, posebno manjih, porodičnih, ulazi u ovaj biznis. EU ima cilj da anulira ugljenični otisak do 2050, te da smanji količinu plastike, odnosno otpada koji se, nažalost, sve više taloži u našoj okolini.

Kada malo bolje razmislite, slamčice su uvek isplativ posao, jer se masovno koriste kako u lične svrhe, tako i u HoReCa i svakom drugom sektoru. A kako je i u našoj zemlji sve veći broj startapa, koji promovišu inovativne i ekološke ideje, onda i ne čudi podatak da raste i broj onih koji kreću da se bave upravo ovom delatnošću.

U SAD, gradovi poput Sijetla, Los Anđelesa i drugih, zabranili su plastične slamke, dok su države poput Kalifornije postavile propise za restorane koji nude plastične slamčice.

Konkretno papirne slamčice prave se od tri vrste papira i lepka, koji ne šteti zdravlju i moraju imati određeni sertifikat, a kako saznajemo od nekih naših čitalaca, ono što im primarno smeta jeste "rastvaranje" slamčica u vodi.

Mora li da bude tako?

- U Beogradu sada na mnogo mesta, u kafićima pre svega, vidim da daju te ekološke slamčice, koje su slatke, nemam ništa protiv, ali se nakvase toliko brzo da posle nekoliko minuta mogu da ih bacim. Ili da popijem piće na eks, što je suludo, ili da nastavim da pijem bez slamčice. Lepe jesu, ali me nerviraju - priča nam Tanja (36) iz Beograda.

Ipak, istina je da kvalitetna slamčica od papira - ne bi trebalo da se rastvori u vodi, a posebno ne tako brzo. Pravi se od posebnih materijala, specijalizovanih za otpornost u tečnosti.

Drugim rečima, napravljene su tako da zadržavaju oblik.

Ali, treba biti na oprezu. Iako se veliki broj proizvoda od papira može reciklirati, većina objekata za reciklažu u Sjedinjenim Državama ne dozvoljava materijale kontaminirane hranom. Pošto vaša papirna slamka mora da upije deo vašeg pića, programi za reciklažu će je baciti u smeće umesto da je recikliraju - što je druga vrsta problema.

Možda mislite: Nema veze, papirne slamke su ionako biorazgradljive, zar ne? Opet, ne nužno. Većina restorana nema kante za kompostiranje u koje bi stavljali ostatke hrane i biorazgradive predmete, tako da će vaša papirna slamčica verovatno završiti u smeću. Deponije su dizajnirane da spreče raspadanje, tako da ona neće moći da se kompostira i umesto toga će godinama stajati na gomili smeća.

U samom ovom procesu često se preispituje i sledeće:

Papirne slamke dolaze od drveća, koje treba poseći, otpremiti u fabriku, izrezati u celulozu, a zatim napraviti proizvod. Zatim je potrebno slamke utovariti i otpremiti. Svi ovi procesi koriste fosilna goriva. Iako papirne slamke mogu imati manji otisak od plastičnih, one i dalje imaju ogroman ugljenični otisak, posebno imajući u vidu da se bacaju nakon samo 10 minuta upotrebe.

Industrija papira, kažu neki stručnjaci, neće uskoro osvojiti "nijednu nagradu za održivost", jer doprinosi zagađenju vazduha, zagađenju vode, velikim količinama papirnog otpada, krčenju šuma i visokim emisijama gasova staklene bašte. Proizvodnja papira, dodaje se, koristi više vode po proizvodu nego bilo koja druga industrija i važi za petog najvećeg potrošača energije na svetu.

I cena je važan faktor

Ono što je, osim same izrade ovakvih proizvoda, dodatni izazov za proizvođače - jeste cena. Prvenstveno su namenjene ugostiteljima, ali oni traže nisku cenu, naročito imajući u vidu kupovinu na veliko.

Obično "zapne" u sporazumevanju između proizvođača i kupca, jer su eko slamčice skuplje od plastičnih. Naravno, sve je do sirovine, i razlike u ceni među sirovinama, a ne samo u konkretnoj proizvodnji.

Podsećamo i da u poslednje vreme veoma dobro ide prodaja cegera, ne samo zbog naplaćivanja kesa u radnjama, već i zbog toga što se širi svest o ekologiji.

Sanja, čitateljka Telegraf Biznisa, kaže nam da je oduvek više preferirala cegere, a posebno platnene, lepo oslikane. Takođe, rado je nekada nosila i korpe za pijacu, a sada ne ide nigde bez barem jednog većeg cegera u torbi i retko kupuje "tregerice".

- Kada kupujem voće i povrće u velikim marketima, uvek se trudim da sve stavim u jednu kesu, jer stvarno mislim da je besmisleno da, na primer, za jednu tikvicu ili limun uzimamo jednu kesu; posebno što se takve kese odmah bacaju. Štaviše, ako uzimam po jedan komad nečega, uglavnom ni ne uzimam kesu već samo prelepim cenu direktno na proizvod - dodaje Sanja (60).

(Telegraf Biznis)