Srbija dobija 10 novih elektrana na vetar i sunce: Završene druge aukcije za OIE

U drugom krugu aukcija za dodelu tržišnih premija za projekte obnovljivih izvora energije (OIE) koje je u novembru 2024. raspisalo Ministarstvo rudarstva i energetike, investitori su prijavili 41 projekat.

Ponuđena kvota od 424,8 MW za elektrane na sunce i vetar značajno je premašena i ukupan kapacitet elektrana koje su dobile podsticaje je 645 MW, a ukupna planirana vrednost investicija iznosi 782 miliona evra.

Teme za vas

- Drugi krug aukcija bio je izuzetno uspešan, i po kapacitetima, i po ponuđenim cenama, ali i po tome što će sva električna energija iz elektrana koje dobiju podsticaje pripasti Elektroprivredi Srbije za potrebe snabdevanja naše privrede i građana. Za vetroelektrane je prijavljeno sedam projekata, dok su za solare stigle 34 prijave. Ponuđena kvota je u potpunosti iskorišćena, a kapaciteti koji će biti izgrađeni su 645 MW, odnosno imaćemo 10 novih elektrana na vetar i sunce. Ponuđene cene su veoma konkurentne tj. 50.9 evra po megavat-času za solar i 53.5 evra po megavat-času za vetar što je značajno ispod nivoa tržišnih. Ovo prema našem modelu podsticaja znači da ne očekujemo da će biti subvencionisanja elektrana, već će uglavnom one vraćati ekstra profit državi dokle god su tržišne cene veće od onih koje su ponudili pobednici aukcija - rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, povodom završenih aukcija.

Ukupna vrednost investicija koje će se realizovati je 782 miliona evra, što će značajno doprineti privrednom rastu u ovoj i narednoj godini, navela je ministarka.

- Nove elektrane na vetar i sunce doneće veću energetsku sigurnost jer su za sve projekte investitori ponudili da proizvedena energija bude otkupljena za snabdevanje domaćih potrošača u narednih 15 godina. Drugim rečima, zelena energija ostaje u Srbiji i neće se izvoziti na druga tržišta - dodala je Đedović Handanović.

Ministarka je istakla da su dobijene cene na aukcijama izuzetno povoljne.

- Očekujemo da će osim zelene energije i sigurnijeg snabdevanja država, odnosno EPS, imati i finansijske koristi - rekla je ona.

Đedović Handanović je podsetila da i sama država tj. „Elektroprivreda Srbije” ulaže u izgradnju kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

- Vetropark Kostolac i solarna elektrana Petka biće na mreži već ove godine ali ćemo u naredne tri godine izgraditi i 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana sa baterijskim skladištima - rekla je ona.

Naglasila je i da je veliko interesovanje investitora potvrda dobrih uslova za ulaganje u Srbiji i pokazuje da zakonodavni okvir u oblasti OIE obezbeđuje ravnotežu između sigurnosti investicija i energetske sigurnosti.

- Pored domaćih investitora, na ovim aukcijama pobednici su i investitori iz, NR Kine, SAD-a i Francuske. To pokazuje da je Srbija globalno prepoznata kao dobra destinacija za ulaganje, što će mnogo značiti u ostvarivanju naših strateških ciljeva u procesu energetske tranzicije. Sa započetim i planiranim investicijama javnog i privatnog sektora u prethodne dve godine, možemo reći da smo na dobrom putu da ostvarimo naš cilj da do 2030. godine svaki drugi proizvedeni megavat-sat bude iz obnovljivih izvora - navela je ministarka.

Trogodišnji plan sistema podsticaja koji je Vlada usvojila 2023. godine predviđa dodelu tržišnih premija za 1.300 MW za proizvođače iz obnovljivih izvora energije.

U prvom krugu aukcija koje su uspešno sprovedene u 2023. godini, ukupni instalisani kapacitet elektrana koje će se naći na mreži do kraja naredne godine je 715 MW.

Tržišna premija je podsticaj za proizvodnju električne energije kojom država štiti proizvođača od promene tržišnih cena u odnosu na cenu koju proizvođač ponudi na aukciji tako što isplaćuje razliku između ponuđene cene na aukciji i tržišne cene.

Ako tržišne cene budu veće od ponuđene cene proizvođača na aukciji, proizvođač će razliku platiti državi. Referentna tržišna cena za obračun tržišne premije je cena električne energije na srpskoj berzi (SEEPEX).

(Telegraf Biznis)