Makron doneo potpise za metro, kada ćemo stvarno njime i da se vozimo?

Alstom i Ežis potpisali pismo o namerama

Foto: Milena Đorđević

- Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju - pitao je čuveni pesnik i novinar Duško Radović. Čak dve decenije kasnije, ove reči su još aktuelne, ali sada se sve glasnije čuje - nikad nismo bili bližu metrou.

S predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Srbiju, naime, došli su i potpisi koji bi trebalo da pripreme sve za prvi krak podzemnog prevoza.

Predstavnici vlada Srbije i Francuske potpisali izjavu o namerama o projektu, čime se potvrđuje da je Francuska strateški partner za realizaciju ovog projekta. Ovo je, kako su rekli predstavnici Vlade, prvi korak u kompletiranju međudržavnog sporazuma, koji će se prevashodno odnositi na finansiranje francuskog dela prve faze projekta.

Na potpisivanju su bili predstavnici dve francuske kompanije Ežis i Alstom. A sam Alstom pominjao se kao moguć izbor za izgradnju metroa pre osam godina. Alstom je osnovao predstavništvo u Srbiji 2011. godine, ali je ono ugašeno 2016. Reč je o kompaniji koja je tokom više od 70 godina postojanja, izgradila više od 45 metroa širom sveta. Osim Francuza, u projektu izgradnje metroa bi trebalo da učestvuje i kineska kompanija "Čajna reli".

Koliko smo to blizu metroa u računicu bi trebalo ukalkulisati i činjenicu da je potrebno najmanje tri i po godine da se metro izgradi.

Vrednost našeg, kako je procenjeno, je četiri milijarde evra, a ukoliko sve bude po planu, naredne godine započeće se izgradnja prve linije.

Prema prvim informacijama, u prvu liniju beogradskog metroa trebalo bi da bude uloženo 1,8 milijardi evra, dok je preostalih 2,5 milijardi evra predviđeno za drugu liniju.

A samo u poslednjih deset godina nizali su se projekti, ideje, planovi, ali nije napravljen nijedan metar beogradskog metroa koji bi, kako je predviđeno, bio nezavisni šinski sistem čija trasa bi se u starom delu grada kretala pod zemljom, a tamo gde je moguće po površini, s tim da se ne bi preklapala sa ostalim vrstama saobraćaja.

Takođe, prema skicama koje su dosad prezentovane, prva linija metroa bi išla od Makiškog polja do Pančevačkog mosta u prvoj fazi, a kasnije do Mirijeva, dok bi druga linija bila od Ustaničke do Zemuna.

NAŠE FIRME RADILE TUĐE METROE, A NI METAR U NAŠOJ 

Inače, naša prestonica jedna je od retkih koja nema podzemnu železnicu. Čak su i naše kompanije radile na izgradnji metroa u drugim metropolama, ali nisu ni metar u našoj.

Sa po sedam gradova u kojima već postoje metro/sistemi, na Starom kontinentu (računajući tu i evroazijske zemlje) prednjače Rusija (Moskva, Sankt Peterburg, Kazanj, Nižnji Novgorod, Novosibirsk, Samara, Jekaterinburg) i Italija (Rim, Torino, Milan, Breša, Katanija, Đenova, Napulj), šest ima Francuska (Lil, Lion, Marselj, Pariz, Ren, Tuluz), pet Turska, četiri Nemačka, po tri Velika Britanija, Španija i Ukrajina, dva Holandija, a jedan Jermenija, Austrija, Azerbejdžan, Belorusija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Finska, Gruzija, Grčka, Mađarska, Kazahstan, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Švajcarska i Švedska.

Preciznije, 58 glavnih gradova se pohvalilo metroom pre Beograda.

(Telegraf Biznis)