Vodič za smeštaj u dom za stare: Ovo morate da znate pre nego što konkurišete

Starački dom, procedura za smeštaj i sam boravak u istom osetljiva je ali i važna društvena tema. Najčešća pitanja koja naši sugrađani postavlju upravo se tiču toga koliko se čeka na mesto u nekom od domova za stare, koja je tačno procedura, kako se podnosi zahtev i naravno, koliko košta.

Da li usled nedostatka pravih informacija, širenja pogrešnih ili nešto treće, tek predrasuda je da se dugo čeka na mesto u nekom od državnih domova za stare. Takođe, procedura zaista nije komplikovana, i potrebno je samo je pratiti. Prvi i najjednostavniji korak je zahev, koji podnosi sam budući korisnik. Posle toga, ostaje samo nekoliko koraka do kraja procesa apliciranja.

U prilog toj činjenici ide podatak da je do prošle godine na mesto u državnim domovima za stare čekalo nešto više od 500 lica kojima je ta usluga socijalne zaštite bila jedino rešenje. Istovremeno, u više od 200 privatnih licenciranih domova popunjenost kapaciteta se kretala ispod 70 odsto.

Sprovedena je i javna nabavka po modelu okvirnog sporazuma, čime je omogućeno da što veći broj zainteresovanih privatnih domova aplicira u datom trenutku, a da korisnik može da izabere onaj dom koji mu najviše i odgovara.

U ovom trenutku, 24 privatna Doma su pronašla svoj interes da na ovaj način popune svoje kapacitete.

Cena od 36.000 dinara

Cena smeštaja u privatnim domovima, a koja zavisi od stepena podrške koja je potrebna korisniku, kreće se od 36.000 do 41.000 dinara mesečno. U zavisnosti od materijalnog stanja korisnika, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja pokriva troškove i do pune cene smeštaja.

Inače, ova usluga je omogućena svim građanima koji su u statusu socijalne potrebe, pa tako i beskućnicima, koji se u prvi mah zbrinjavaju u prihvatilištu, a potom ukoliko se po sprovođenju procedure za smeštaj u željeni državni dom utvrdi da u njemu nema mesta, sprovodi se postupak smeštaja u privatni dom, ali opet po izboru korisnika.

Na ovaj način u protekloj i ovoj godini u privatne domove zbrinuto je više od 30 korisnika.

Međutim, iako je ovaj broj u stalnom rastu, problem je neravnomerna prostorna raspoređenost privatnih domova.

- Prošle godine, koja je i bila prva godina primene okvirnog sporazuma, bilo je problema usled uhodavanja u potpuno nove postupke i centara za socijalni rad i privatnih domova, ali je to bio i period u kom su se i korisnici privikavali na mogućnost smeštaja u privatni dom. Naravno, ti početni problemi su prevaziđeni, a beležimo i povećan interes korisnika da se na ovaj način reši njihov smeštaj - rekli su nam u resornom ministarstvu.

Kako izgleda apliciranje za dom?

Nakon sprovođenja postupka utvrđivanja potrebe za pružanjem usluge smeštaja u Dom, a koja podrazumeva i utvrđivanje stepena podrške i materijalnog statusa, korisnik bira u koji državni dom želi da bude smešten. Nakon provere kapaciteta u tom Domu i konstatovanja da nema mesta, Dom i CSR stavljaju korisnika na listu čekanja.

Tog trenutka aktivira se postupak smeštanja u privatni dom. Кorisnik daje saglasnost da se pokrene postupak, a što podrazumeva pozivanje elektronskim putem ponuđače da u skladu sa svojim slobodnim kapacitetima, apliciraju za prijem korisnika.

U zahtevu, koji prema domovima upućuje CSR, nalaze se podaci o korisniku (pol, starost, dijagnoza, afiniteti i druge značajne karakteristike, ali ne i lični podaci).

Zaintersovani domovi konkurišu elektronskim putem u roku od 72 sata od slanja upita od strane CSR. Nakon prijema ponuda, CSR upoznaje korisnika sa prispelim ponudama i upoznaje ga sa uslovima u Domu. Ukoliko mu se neki od domova-ponuđača dopadne, CSR pokreće postupak zaključenja ugovora, obaveštavajući ponuđača i MRZBSP da sprovedu zaključenje ugovora.

Кao ugovarač može se naći i korisnik, ali direktno sa Domom, ukoliko je ta obaveza utvrđena rešenjem CSR-a njemu ili srodniku.

Procedura za smeštanje u Dom počinje zahtevom korisnika, odnosno drugog lica prijavljivanjem da je nekom licu neophodna usluga te vrste ili utvrđivanjem te potrebe od strane stručnog radnika u postupcima praćenja lica u statusu socijalne potrebe.

(Telegraf Biznis)