Dan posle: "Ne treba upasti u zamku preteranog regulisanja, kao onda 2008. godine"

Globalna ekonomija uticaće i na našu

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Dan posle je već počeo, a budućnost rada već se dešava u ovim trenucima. Mnogi svetski ekonomisti, ali i domaći, saglasni su da će korona promeniti način poslovanja kakav poznajemo.

Kažu, ovo je ono "jednom u 100 godina".

Šta posle krize, šta će preduzetnici da rade kada se završi vanredno stanje? Kako će funkcionisati biznis segment, kako mala, srednja i velika preduzeća?

Kako se pripremiti za period posle korone? O svojim načinima borbe i pripreme za period koji dolazi, strahovima, izazovima, ali i srećnim okolnostima, govoriće sagovornici Telegraf Biznisa iz svih ekonomskih oblasti. Vi nam vaše sugestije, iskustva i predloge šaljite na biznis@telegraf.rs

Pitali smo Slavka Carića, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke kako vidi nas, poslovanje i našu privredu u tom Danu posle:

Pojedine industrije imaće dobar start, dok će pak kod nekih drugih dinamika biti usporenija. Globalna ekonomska kretanјa dobrim delom uticaće i na dinamiku rasta naše ekonomije.

Foto: Privatna arhiva

Ne treba zaboraviti da su ovom pandemijom pogođena sva tržišta, pa i naša tradicionalna – iz perspektive uvoza i izvoza. Naši najjači spoljnotrgovinski partneri su Italija i Nemačka, sarađujemo dosta sa Kinom.

Ono što je evidentno je očekivani porast budžetskog deficita i pokazatelja duga. Međutim, to se najverovatnije neće negativno odraziti na percepciju ekonomske stabilnosti Srbije, s obzirom na inicijalne makroekonomske pokazatelje i poboljšan rejting koji je dostignut u poslednjih nekoliko godina, kao i zbog činjenice da se i ostale ekonomije nalaze pred jednakim izazovima.

Pandemija Covid-19 pokazala je jednu novu ranjivost ekonomskih sistema i očekuje se da značajan deo zemalja uđe u jedan tihi investicioni program koji bi se bavio pripremom za slične događaje u budućnosti.

Na mikro nivou, važno je da kompanije imaju stabilnije bilanse, odnosno finansije, koje će biti dovoljne za održanje njihovog poslovanja u sličnoj situaciji. Naravno, teško je očekivati da će do toga doći u kratkom roku, jer bilo kojim većim stepenom normalizacije, ekonomije će inertno nastaviti da se ponašaju kao i pre pandemije.

Međutim, određen stepen preispitivanja poslovne filozofije biće neophodan kako za sve privredne subjekte, tako i za regulatore.

Naravno, ne treba upasti u zamku preteranog regulisanja kao nakon globalne finansijske krize 2008, ali treba pronaći balans između ekspanzije i rizika.

Carić je, u intervjuu za Telegraf Biznis govorio o kreditima koji su namenjeni privredi, koji nivo BDP-a nas zaista čeka, kako je korona promenila banke, značaju korporativnih obveznica, ali i tome da li će digitalizacija ugasiti radna mesta bankara.

Video: Najveći ekonomski izazovi u narednih 10 godina

(Telegraf Biznis)