Očekuje se porast problematičnih kredita: Srbija i Slovenija imaju najmanju stopu NPL-ova u regionu

Srbija je smanjila u 2019. obim problematičnih kredita za 12,1 odsto na godišnjem nivou, na 1 milijardu evra

Srbija i Slovenija imale su na kraju 2019. godine najnižu stopu problematičnih kredita (NPL) u ukupnim plasmanima među 10 rangiranih ekonomija u regionu, pokazuje izveštaj foruma Bečke inicijative Evropska bankarska koordinacija.

Teme za vas

Prema podacima ovog foruma, najmanje učešće NPL-ova u ukupnim bankarskim kreditima u regionu jugoistočne Evrope, imale su Slovenija i Srbija sa stopama od 3,4 procenta i 4,1 odsto, respektivno, pokazuje rang lista.

Srbija je, kako pokazuju cifre iz polugodišnjeg izveštaja ove podgrupe Bečke inicijative, smanjila u 2019. obim problematičnih kredita za 12,1 odsto na godišnjem nivou, na 1 milijardu evra, a Slovenija za 40,8 procenata, na 1,1 milijardu evra.

S druge strane, Abanija i dalje drži vodeću poziciju u regionu po stopi nekvalitetnih kredita, sa koeficijentom od 8,4 odsto na kraju decembra, a slede BiH sa udelom NPL-ova od 8 procenata, Bugarska sa 7,6 i Hrvatska sa 7 odsto.

Obim NPL-ova u regionu Centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) smanjen je prošle godine za 8,2 odsto u odnosu na godinu ranije, na 33,8 milijardi evra.

"Pojava pandemije izazvala je neočekivane nove pritiske na region i svet. Posledice zatvaranja privreda u svim jurisdikcijama uticaće na pad makroekonomskih i sektorskih pokazatelja, uz verovatan novi porast NPL-ova", navodi se u dokumentu.

Prema izveštaju, moguća su tri talasa porasta NPL-ova, zavisno od brzine ekonomskog oporavka, pri čemu bi se prvi talas manifestovao u četvrtom kvartalu 2020, kada prestane važenje poreskih i drugih olakšica uvedenih u jeku pandemuje i kad određeni zajmoprimci ne budu mogli da servisiraju dugove.

Drugi, sporiji i širi talas očekuje se u prvoj polovini 2021. godine, pri čemu će intenzitet pada poslovanja i gubitka radnih mesta u velikoj meri zavisiti od obima štete nanete ekonomiji i tržištu i brzine oporavka, a treći talas se predviđa krajem 2021. kao post festum posledica sektorskih i poremećaja u lancu snabdevanja.

(Telegraf Biznis/Tanjug)