Turizam i izvoz na ivici: Hrvatska prolazi kroz najgoru privrednu krizu još od 1991. godine

HNB ističe da je pandemija devastirala hrvatske javne finansije, a njena glavna posledica je već sada jasna: pad državnih finansija u minus

Hrvatska kuna / Foto: Pixabay

Stručnjaci Hrvatske narodne banke (HNB), koji su u novom broju publikacije Finansijska stabilnost analizirali uticaj korona krize na hrvatsku privredu, nisu dali optimistične ocene.

Naime, pandemija je ovu zemlju, u velikoj meri zavisnu od turizma, gurnula u verovatno najdublju privrednu krizu od njene samostalnosti (25. jun 1991. godine).

Kako navode iz HNB, naše komšije u 2020. čeka pad bruto domaćeg proizvoda od 9,7 odsto, što će biti "najveće smanjenje privredne aktivnosti od osamostaljivanja Hrvatske", pišu tamošnji portali.

Najsnažniji udarac pretrpeće robni izvoz i turizam, ali i investicije preduzeća i potrošnja u domaćinstvima, zatim tržište rada. U trenu, Covid-19 je prekinuo petogodišnje razdoblje kontinuirane hrvatske ekspanzije.

U toj zemlji, privreda je rasla po prosečnoj realnoj stopi od 2,9 odsto, koja je zabeležena i 2019. godine. HNB dalje ističe da je korona kriza devastirala i hrvatske javne finansije, a njena glavna posledica je već sada jasna: pad državnih finansija u minus.

Hrvatska će, kako kažu, ove godine imati manjak u budžetu od 6,8 odsto BDP-a, a poređenja radi, u 2019. višak u budžetu je bio 0,4 odsto BDP-a. U godini Covida-19, naši susedi će zabeležiti i rast javnog duga, koji bi do kraja 2020. mogao da dostigne 86,7 odsto BDP-a.

Iako se u Hrvatskoj ne očekuju nove rigorozne mere, po ugledu na one s početka pandemije, neki vid ograničenja će biti uveden ako dođe do drugog talasa virusa korona. To će, svakako, dodatno uticati na pad privredne aktivnosti u zemlji.

Video: Ćulibrk: Telekom je ponos srpske ekonomije

(Telegraf Biznis)