Kasice prasice u Srbiji sve deblje uprkos koroni: Štedimo za crne dane, kupovine i za mirnu starost

Srbi povećali štednju za 9 odsto

Česi i Srbi prednjače među građanima zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) po povećanju mesečne štednje u 2020, sa stopama rasta od po 9,0 odsto u odnosu na prošlu godinu, uprkos korona krizi, pokazuje istraživanje „Money Matters" (IMAS) austrijske Erste Grupe.

Teme za vas

Prema izveštaju o rezultatitma istraživanja, prosečna mesečna štednja je porasla ove godine na svim tržištima, nastavljajući petogodišnji uzlazni trend, a ključni pokretači za izdvajanje novca na stranu su - pravljenje šteka za "crne dane", za planirane kupovine i za mirnu starost.

Štediše iz CIE koje su ove godine uspele da ostave više novca po strani mogle su to da učine zahvaljujući većim prihodima i poboljšanju ukupnog nivoa zaposlenosti, kao i odlaganju ili otkazivanju većih kupovina, otkriva istraživanje Erstea sprovedeno u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji.

Istovremeno, 2020. godine je takođe zabeležen porast udela ispitanika koji su rekli da se njihova lična finansijska situacija generalno pogoršala u poslednjih nekoliko godina, sa zizetkom Srbije, usled rasta troškova života i uticaja kovid krize.

Izraženo u nacionalnim valutama, najveći rast mesečne štednje u 2020, prema IMAS anketi, zabeležili su Česi i Srbi, za po 9,0 procenata u odnosu na prethodnu godinu, nadmašivši porast prosečnog mesečnog obima štednje u Rumuniji (+6,0%), u Mađarskoj (+3,0 %), kao i u Slovačkoj i Hrvatskoj (obe +2,0%).

Preračunato u evrima, građani Srbije međutim imaju najjači mesečni rast obima štednje na godišnjem nivou, pri čemu su uspeli da na stranu stavljaju 44 evra, ili 10 posto više nego 2019.

Slovaci su s povećanjem mesečne uštede od 2,0 procenta, na 113 evra, ispred Čeha koji beleže porast od 4,0 procenta, na 109 evra mesečno, dok je prosečna mesečna ušteda Mađara, na evro osnovi, pala za 3,0 posto, na 63 evra, u Hrvatskoj je oostala nepromenjena na 63 evra, a u Rumuniji je povećana za 4,0 procenta na 59 evra.

Udeo ispitanika koji su rekli da je štednja ili redovno ulaganje u neku imovinu tokom 2020. za njih lično bilo „veoma važno“ kretao se od 69 posto u Srbiji do 86 procenata u Slovačkoj. Možda pod uticajem zabrinutosti povezanih sa kovidom, taj udeo je naglo skočio na godišnjem nivou u Mađarskoj i Slovačkoj (za po 10 poena), kao i u Češkoj (za osam poena) i Rumuniji (za šest poena).

Stepen zadovoljstva ispitanika iznosom novca koji su mogli da odvoje za štednju ili investiranje značajno je varirao na anketiranim tržištima CIE.

S jedne strane, preko 40 posto čeških i slovačkih ispitanika reklo je da su prilično zadovoljni, dok je na drugoj strani nešto više od jednog od četiri ispitanika u Srbiji i Mađarskoj bilo zadovoljno količinom novca koji mogu sa ostave na stranu. Ipak, u poređenju sa 2019. godinom, udeo nezadovoljnih štediša je u padu u većini zemalja, a najviše u Srbiji (za osam poena) i Hrvatskoj (za šest poena).

Istovremeno, najveći udeo anketiranih rekao je da se njihova sposobnost da redovno štede ili ulažu nije promenila ove godine u odnosu na 2019.

Kada je reč o njihovoj ličnoj finansijskoj situaciji u poslednje tri godine, relativna većina ispitanika na svim tržišim CIE, u rasponu između 39 posto (Mađarska) i 50 odsto (Hrvatska), takođe je ocenila da je stanje uglavnom ostalo isto.

Međutim, udeo onih koji su rekli da su im se finansijske prilike pogoršale u poslednje dve-tri godine povećao se širom CIE (sa izuzetkom Srbije) i kreće se od oko 33 posto ispitanika u Mađarskoj i Hrvatskoj do nešto iznad 20 porocenata u Srbiji, Slovačkoj i Rumuniji.

Nasuprot tome, značajan udeo čeških (38%), slovačkih (29%) i rumunskih (29%) učesnika u anketi rekao je da se njihova finansijska situacija popravila u poslednje dve ili tri godine, navodi se u sitraživanju Erste Grupe.

(Telegraf Biznis/Tanjug)