Prašina, vlaga, insekti, nepoznat rok trajanja: Šta nam sve preti iz robe "na merenje"

Proizvodi na merenje koštaju i do trećunu manje nego upakovani

Čajevi, keks, čokolade, začini, suvo voće, orašasti plodovi, brašna, žitarice, pa čak i šlag, puding i ostali praškasti proizvodi mogu da se kupe u rinfuzu u svakoj prodavnici zdrave hrane u Srbiji, ali je veliko pitanje kakvog su kvaliteta ovi proizvodi i koliko su bezbedni za upotrebu. 

Teme za vas

Rinfuza predstavlja utovar robe u kojem se roba nalazi u rasutom stanju bez bilo kakvih omota, džakova, sanduka i slično.

Najveći deo asortimana ovih prodavnica je u rinfuzu, odnosno kupuje se na merenje, a takva roba sad sve više može da se nađe i u nespecijalizovanim prodavnicama. I dok jedan broj radnji strogo pazi na to šta i kako prodaje, to nikako ne može da se kaže za sve.

Roba koja u Srbiju dolazi u džakovima iz udaljenih delova sveta kontroliše se kao i ona upakovana u pojedinačna pakovanja, ali nije na isti način zaštićena, ni tokom transportam ni tokom koriščenja. 

Nutricionista Jovana Novakovič objašnjava za Telegraf da roba u rinfuzu može da bude kontaminirana.

- Put je dug od, recimo Madagaskara, do Srbije i tokom prebacivanja džakova iz jednog vida transporta u drugi, moguće da proizvod dođe u dodir sa vlagom, ili da u njega uđu insekti. Za pojedine proizvode vlaga je opasna, posebno za žitarice, jer može da dovede do razvoja mikotoksina, plesni koje dugotrajnim korišćenjem mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema - objašnjava ona.

Otvorene papirne vreće i kutije sa brašnom najčešće stoje na pultovima, pa na njih pada prašina, suprotno sanitarnim propisima, a nije retkost da se u čaju ili začinima nađu bube i kamenčići.

Na fiokama i u vitrinama sa šećerom, slatkišima i čajevima najčešće nema deklaracije, pa kupac niti može da vidi da li proizvod sadrži alergene, niti odakle dolazi, niti do kada može da se upotrebljava.

Istekao rok trajanja, nedozvoljena prodaja u rinfuzu i usluživanje mušterija bez rukavica, najčešće su nepravilnosti sa kojima se inspektori susreću. Čest je primer da ne postoje posebne kašike za različite proizvode, već prodavac vadi kašiku po potrebi i sipa potreban proizvod u kesicu.

- Veliki je problem to što trgovci samo dopunjuju rafove, odnsno samo dosipaju proizvode na iste površine, bez prethodnog čišćenja istih. Tada može da se desi da se pomešaju proizvodi sa dva roka različita trajanja, što nikako ne bi smelo da se dešava - objašnjava sagovornica Telegrafa.

Zato se često dešava da kupimo užegle orašaste plodove, ili pasulj kod kog se polovina u kuvanju prekuva, a polovina uopšte ne skuva. Zato pojedine žiterice znaju da imaju težak miris, kao kada predugo stoje otvorene, a keks zna da bude mekan i gnjecav umesto hrrskav isvež.

Ipak, kupci ne odustaju od ove vrste proizvoda, jer koštaju i do trećunu manje nego oni koji se prodaju prethodno upakovani. Razlog tome je to što u cenu koštanja nisu uračunati troškovi ambalaže, odnosno pakovanja.

Naravno, pored niđe cene, rinfuzna roba ima još pogodnosti. Zahvaljujući njoj kupac može da kupi sebi tačnu količinu određene robe. Ova roba sadrži manje aditiva i konzervansa što je idealno za one ljude koji pate od alergija ili su osetljivi na ove dodatke u ishrani.

(Telegraf Biznis)