Da li šampon za tržište EU zaista bolje radi svoj posao? Probali smo, ovo je utisak

Dugo se spekuliše o tome da zapadne zemlje imaju bolji kvalitet hrane, kućne hemije, kozmetike, od zemalja istočne Evrope i nekih drugih delova sveta. U teoriji to jeste tako, a koliko su razlike osetne u praksi?

Roba za zapadnu, odnosno istočnu Evropu - večita dilema, večito pitanje. Ima li razlike, u sastavu i kvalitetu, da li "prašak iz EU zaista bolje pere i miriše", koliko su očigledne te promene?

Teme za vas

Načelno, govori se da razlike ime, i to nije tajna. Kada je reč o kozmetici, ali i o hrani. Na šamponu za EU tržište nećete videti natpise na ruskom ili bugarskom, a pri dnu ambalaže obavezno piše "proizvedeno u EU/Francuskoj/Nemačkoj".

Pritom, ako je kvalitet lošiji, zašto je cena ista ili viša? Takođe, marže teraju naše dovitljive žene i kupoholičarke da robu neretko poručuju iz inostranstva, iako ima da se kupi kod nas. Kažu - bolja je i jeftinija.

Nemojte da vas prevari ni isti sastav na proizvodu, jer formulacija može biti drugačija. Prošle jeseni Telegraf Biznis je razgovarao i sa Biljanom Borzan, hrvatskom poslanicom u Evropskom parlamentu, koja nam je otkrila da "jedemo lošiju Nutelu i pijemo goru Koka-Kolu nego stanovnici EU".

- Ja sam sprovela testiranje za naše tržište i uistinu se pokazalo da su, naizgled isti proizvodi, u Hrvatskoj slabijeg kvaliteta nego u Nemačkoj. Prošle godine smo usvojili evropski zakon koji brani takvu diskriminaciju potrošača i kad stupi na snagu opet ćemo ispitati tržište - rekla nam je tada Borzan.

Dakle, razlika očigledno ima i među članicama Unije. Međutim, postavlja se i pitanje koliko je to opipljivo? Da li vi primećujete razliku? Evo šta kaže jedna naša čitateljka:

- Ranije nisam obraćala pažnju na to, a onda sam nedavno u Nemačkoj kupila šampon jedne poznate komercijalne marke i obratila pažnju na efekat. Nikakvu razliku nisam primetila, niti bolje peni, niti lepše miriše, niti mi je kosa čistija. Svakako je moram oprati ponovo za dva dana - priča nam I. L. (28).

Ono što je, međutim, činjenica jeste da su neke stvari "preko" uistinu jeftinije: na primer, testirani šampon iz linije Fructis u nemačkom Mileru košta 2,25 evra (1,95 evra na sniženju), a kod nas - oko 399 dinara. Iz toga sledi da je isti šampon u Srbiji skuplji nešto manje od 140 dinara, nego u najjačoj evropskoj ekonomiji.

Naravno da je i do moje kose, dodaje I. L, ali nisam stekla utisak da držim "bolji proizvod" od onog koji kupujem kod nas. "To ne znači da on, zaista, nije kvalitetniji, već ne znam koliko je to u praksi uočljivo".

- Isto tako, primetila sam ambalaže svakako jesu drugačije, u smislu da nema natpisa na jezicima istočne Evrope. Kada je reč o prašku, o kojem se naširoko priča, takođe nisam videla neku primetnu razliku. Ono što jesam primetila je da su čajevi "jači", intenzivnijeg ukusa - priča nam naša sugrađanka.

Ipak, činjenica je da naši ljudi insistiraju na razlikama.

- Kada sam pre nekoliko godina takođe putovala u Nemačku, ali mislim da je isto i kada putujete u druge zemlje, naši ljudi su u povratku masovno tovarili autobus pakovanjima praška. To su bile tone. Bilo mi je, donekle, čudno, jer sve i da je taj prašak malo boljeg kvaliteta ili lepše miriše, ne rašava vam stvar na duže staze - kaže I.L.

(Telegraf Biznis)