Bolovanje ili odmor, koje zlo je manje: Šta da radi poslodavac kad nema posla, kako da računa dane?

Skraćeno radno vreme i manji obim posla, pojedini vlasnici će da preliju na pleća radnika. Kako da se zaštitite?

Zbog novih pooštrenih mera, do ponedeljka radiće samo prehrambene prodavnice, apoteke i benzinske pumpe. To je mnoge navelo na revolt, pa i pored najave da se razmatra ublažavanje kada je reč o nekim biznisima, pojedini ne mogu da čekaju tu odluku. 

S druge strane, mnogi poslodavci su postavili pitanje kako da radnicima računaju ove dane

- Prihoda nema. Ja se nisam prijavio za državnu pomoć, i sada zaista ne znam da li da 12 radnika pošaljem na odmor ili na biro - priča nam P.M. vlasnik jedne male predzetničke radnje iz unutrašnjosti Srbije.

On nije jedini, ali za razliku od njega, većina vlasnika malih biznisa je u državnom paketu pomoći, pa njihovi radnici imaju bar garantovanu neku isplatu.

Međutim, ima i poslodavaca koji se nisu dvoumili pa su radnike brže - bolje poslali na prinudne odmore.

- Radim u jednom beogradskom tržnom centru. Teško je tokom cele korone. Ali sada nas sve "vode" kao da smo na bolovanju. Ne primamo punu platu dok se ne vratimo u normalu - priča nam radnica koja radi u filijali jednog poznatog brenda, a koji ima prodavnice u svim šoping molovima u Beogradu. Njen primer, izgleda, dele sve kolege koje rade sličan posao.

Prema našim saznanjima, pojedini ugostitelji, pre svega vlasnici kafića već su svojim radnicima najavili da će novo, skraćeno vreme i smanjeni obim posla uticati na njihove plate. Neki će ih odmah smanjiti, dok se drugi dovijaju pa idu po sistemu jedan slobodan dan više.

Odmor kao opcija je i preporuka od države. Dobićete bar neku nadoknadu, i nećete biti potpuno bez plate. Zbog toga je Vlada Srbije donela Zaključak, kojim preporučuje svim poslodavcima na teritoriji Srbije da zaposlenima koji nisu iskoristili sve dane godišnjeg odmora za prošlu godinu omoguće da taj odmor započnu i iskoriste u 2021. godini.

Koja su vaša prava?

- U skladu sa odredbom člana 116. Zakona o radu, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom - rekli su ranije za Telegraf Biznis iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

Takođe, odredbom člana 117. Zakona o radu, ističu za naš portal, propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.

Dakle, za deo radnog vremena utvrđenog ugovorom o radu u kojem zaposleni u ugostiteljskom objektu ne radi, odnosno odsustvuje sa rada zbog privremenog skraćenja radnog vremena, kao jedne od mera Vlade u suzbijanju epidemije КOVID19, poslodavac je dužan da zaposlenom, u skladu sa odredbama čl. 116. i 117. Zakona o radu isplati naknadu zarade - jasni su u resornom ministarstvu.

Šta da radite i kome da se žalite ako nije tako?

Ukoliko zaposleni smatra da su njegova prava iz radnog odnosa povređena, može se obratiti nadležnoj inspekciji, kažu nam u Ministarstvu.

Za grad Beograd, ukoliko je razlog obraćanja smanjenje plate i druge pojedinosti u vezi sa radnim odnosima, zaposleni može da se obrati na broj 011/2602 – 593, dok je za prigovore u vezi sa kršenjem propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu broj 011/2606 – 555.

Za druge gradove, zaposleni mogu da kontaktiraju nadležnu inspekciju rada u svom mestu ili okrugu.

(V.B.)