Beogradski komercijalni sektor baci više od 40.000 tona hrane: Najviše voće i povrće

Na osnovu dobijenih projektovanih podataka, najveći deo otpada generiše se u okviru grupe restorani i objekti brze hrane

Komercijalni sektor u Beogradu godišnje generiše više od 40 hiljada tona jestivih i nejestivih delova hrane, pokazala je Analiza istraživanja o direktnom merenju i morfološkom sastavu otpada od hrane iz komercijalnih objekata, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

U okviru direktnih merenja koja su sprovedena, posmatrano je ukupno 29 reprezentativnih objekata koji se svrstavaju u komercijalni sektor, i kome pripadaju: hoteli i drugi smeštaj, restorani i objekti brze hrane, prodavnice, škole i vrtići, i preostali komercijalni objekti.

Teme za vas

Na osnovu dobijenih projektovanih podataka najveći deo otpada generiše se u okviru grupe restorani i objekti brze hrane, s više od 21.000 tone na godišnjem nivou. Nakon toga slede prodavnice, sa 4.767 t/godišnje, škole i vrtići sa 3.551 t/godišnje i, na kraju, grupa hoteli i smeštaj sa godišnjom stopom generisanja od 1.302 tone.

Preostali komercijalni generatori otpada od hrane (javne ustanove i preduzeća sa sopstvenim restoranima, pijace, bolnice itd) godišnje generišu više od 9 hiljada tona otpada od hrane.

Projekcija morfološkog sastava otpada od hrane pokazuje da je u proseku najdominantnija kategorija povrće, sa udelom od preko 45 posto, pri čemu je najveći procenat zabeležen u okviru grupe škole i vrtići (62 posto). Druga po zastupljenosti je kategorija voće, sa skoro 19 posto, s tim da je ova kategorija najzastupljenija u sektoru maloprodaje (preko 38 posto).

Kategorije meso, riba i jaja, i hleb i peciva, u ukupnom prosečnom sastavu, imaju slične vrednosti (oko 14 posto), dok kategorija mleko i mlečni proizvodi ima najmanju vrednost za praktično sve posmatrane grupe komercijalnih objekata, s konačnim prosečnim udelom od oko 5 posto.

(Telegraf Biznis)