Poslednje "ura": Ova godina predstavlja prekretnicu za globalnu ekonomiju

Predstavljeni rezultati Globalnog izveštaja o bogatstvu

Retrospektivno, 2021. je možda bila poslednja godina stare "nove normalnosti". Poslednje tri godine nisu bile ništa drugo do izuzetne. To je bila "bogata zlatna žila" za sve, navodi se u 13. izdanju "Globalnog izveštaja o bogatstvu".

Domaćinstva su imala velike koristi: treću godinu zaredom, globalna finansijska imovina je porasla dvocifreno u 2021. godini, dostigavši 233 milijardi evra (+10,4%). U poslednje tri godine privatno bogatstvo poraslo je za neverovatnih 60 milijardi evra. Ovo predstavlja dodavanje dve evrozone globalnoj finansijskoj gomili.

Teme za vas

Tri regiona su se istakla po rastu imovine: Azija bez Japana (+11,3), Istočna Evropa (12,2%) i Severna Amerika (+12,5%): Kao i prethodne dve godine, najbogatiji region sveta – sa bruto finansijskom imovinom po glavi stanovnika u iznosu od 294.240 evra u odnosu na globalni prosek od 41.980 evra – u skladu sa stopama rasta nalik na tržišta u razvoju. S druge strane, Zapadna Evropa (109.340 evra) se ponašala više kao zrela, bogata regija, sa rastom od 6.7 odsto.

Glavni pokretač rasta bio je bum na berzi, koji je doprineo oko dve trećine rasta bogatstva u 2021. i pokrenuo klasu hartija od vrednosti (+15,2%). Međutim, sveža štednja je takođe ostala na visokom nivou.

Uprkos padu od oko 19 odsto u 2021. godini, sa 4,8 milijardi evra, oni su i dalje bili 40 odsto iznad nivoa iz 2019. godine. I sastav štednje se promenio, doduše neznatno: udeo bankarskih depozita je opao, ali sa 63,2 odsto ostao je daleko poželjna klasa imovine štediša, s druge strane, hartije od vrednosti, kao i osiguranje i penzije su naišle na sve veću naklonost štediša, ali je njihov udeo u svežoj štednji bio mnogo manji, sa 15,5 odsto i 17,4 odsto, respektivno.

Ova godina predstavlja prekretnicu

Ali, ne samo 2022., već i naredne godine će biti drugačije. Kriza troškova života stavlja društveni ugovor na iskušenje.

Kriza u Ukrajini ugušila je oporavak nakon pandemije i preokrenula svet naglavačke: inflacija raste, energija i hrana su oskudni, a monetarno pooštravanje pritiska ekonomije i tržišta.

Kreatori politike suočavaju se sa ogromnim izazovom da savladaju energetsku krizu, obezbede zelenu transformaciju i podstaknu rast, dok monetarna politika snažno koči. Nema više mesta za političke greške. Ključ uspeha su inovativne i ciljane mere na nacionalnom, a evropsko jedinstvo na nadnacionalnom nivou.

Globalna finansijska sredstva će se smanjiti za više od 2 odsto u 2022. godini, što je prvo značajno uništenje finansijskog bogatstva od globalne finansijske krize (GFC) 2008. godine.

Realno gledano, domaćinstva će izgubiti desetinu svog bogatstva. Ali za razliku od GFC-a koji je praćen relativno brzim preokretom, i ovog puta su srednjoročni izgledi prilično sumorni: očekuje se da će prosečan nominalni rast finansijske imovine biti 4,6 odsto do 2025. godine, u poređenju sa 10,4 odsto u prethodne tri godine.

Da li globalnim ekonomijama preti dužnička kriza?

Na kraju 2021. godine, globalni dug stanovništva iznosio je 52 milijarde evra. Godišnji porast od +7,6 odsto znatno je nadmašio dugoročni prosek od +4,6 odsto i rast u 2020. od +5,5 odsto.

Poslednji put veći rast zabeležen je 2006. godine, mnogo pre GFC-a. Međutim, zbog naglog povećanja nominalne proizvodnje, stopa globalnog duga (obaveze kao procenat BDP-a) čak je pala na 68,9% (2020: 70,5%).

Geografska raspodela duga se promenila od poslednje krize. Dok je udeo naprednih tržišta u padu – udeo SAD je, na primer, pao za deset procentnih poena na 31% od GFC-a –, ekonomije u razvoju čine sve veći deo globalnog duga, pre svega Azija (ne uključujući Japan) : njen udeo se više nego udvostručio tokom protekle decenije na 27,6%.

Naglo povećanje duga na početku globalne recesije je zabrinjavajuće. Na tržištima u razvoju, dug domaćinstava je rastao sa dvocifrenim stopama rasta tokom protekle decenije, više od pet puta brže od naprednih ekonomija.

Ipak, čini se da se ukupnim nivoima duga može upravljati, ali imajući u vidu snažne strukturalne probleme sa kojima se ova tržišta suočavaju, postoji stvarna pretnja dužničke krize.

(Telegraf Biznis)