Srbija od danas ne može do ruske nafte preko Janafa: Šta dalje?

EU, G7 i Australija uvele su embargo na rusku naftu koja stiže preko mora, u nastojanju da smanje finansijsku dobit Moskve i njenu sposobnost da finansira rat protiv Ukrajine.

U ponoć je stupio na snagu embargo Evropske unije na rusku naftu koja stiže morskim putem, što znači da ni Srbija više neće moći da uvozi rusku naftu preko Janafa.

Od danas važi i ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara, koje su usvojile EU, G7 i Australija. Rusija je saopštila da ne prihvata to ograničenje ni po cenu smanjenja proizvodnje.

To je predviđeno paketom sankcija EU.

Srbija bi trebalo ubudće da nabavlja naftu sa drugih tržišta zemalja proizvođača nafte, što bi moglo da postavi i pitanje cene.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je, povodom stupanja na snagu embarga na izvoz sirove ruske nafte morskim putem u okviru paketa sankcija EU prema Rusiji, da će to imati uticaja na našu ekonomiju ali da je Srbija energetski stabilna zemlja.

Proteklih meseci Srbija se spremala za naftni embargo na rusku naftu, skladišta su puna. Tri četvrtine potreba za naftom Srbija pokriva uvozom, i u NIS-u tvrde da su spremni da održe stabilnost snabdevanja. O tome su predstavnici vlade viša puta govorili.

Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović je polovinom septembra izjavila da je, od kada je počeo rat, od kraja marta ruska nafta bila prilično jeftina i da je NIS više uvozio nju, tako da je u strukturi od početka ove godine bilo 55 odsto ruske nafte, ali da je država u međuvremenu obezbedila zamenu za rusku naftu koju nećemo moći da uvozimo zbog šestog paketa sankcija EU prema Rusiji.

Šta se menja?

Sva sirova nafta koju Srbija uvozi dolazi tankerima do Omišlja na Krku i otuda se preko Jadranskog naftovoda transportuje za Srbiju, na reci Dunav. Odatle se preko Novog Sada nafta transportuje do rafinerije u Pančevu, gde se dalje prerađuje. Do pre nekoliko meseci, gotovo dve trećine nafte dobijali smo iz Iraka - oko 45 odsto ukupne količine uvoza.

Iz Kazahstana nam je dolazilo 10 odsto nafte i iz Norveške oko 1 odsto. Iz Rusije je tankerima stizalo u proseku oko 15 odsto naših potreba, kasnije je ovaj procenat uvećavan, a imajući u vidu da je ruska nafta poslednjih meseci bila značajno jeftinija na tržištu.

Upravo njena cena, ali i strepnje od mogućih sankcija, su bile razlog što je Srbija u prethodnom periodu značajno povećala uvoz sirove nafte iz Moskve, sa prošlogodišnjih 16 na čak 60 posto. Zbog toga je i značajno smanjen uvoz iz Iraka, iz koga je prošle godine stizalo čak 47 posto sirove nafte ali i Kazahstana, koji je na srpskom tržištu bio zastupljen sa 10 posto.

Sa ovom merom EU, primorani smo da naftu pribavljamo sa drugih tržišta.

Šta je JANAF?

Jadranski naftovod je izgrađen 1979 godine kada je prvi tanker sa sirovom naftom stigao na terminal Omišalj na ostrvu Krk. To je tada bio deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. JANAF-om se distribuira nafta za potrebe rafinerija u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj Republici.

Embargo vinuo cenu nafte

Cena nafte je od trenutka obelodanjivanja predloga šestog paketa sankcija počela blago da raste i na evropskim i na američkim berzama.

Cene nafte su skočile za skoro 4 posle iznošenja plana za postepeno ukidanje uvoza ruske nafte.

Evropska nafta Brent za isporuku u junu (fjučers ugovori) uzletela je za 3,76 dolara ili za 3,6 posto, na 108,73 dolara po barelu na trgovanju do 13:53 časova po srednjoevropskom vremenu, dok je američka sirova nafta WTI poskupeli za 3,93 dolara, odnosno za 3,8 procenata na 106,34 dolara za barel.

Danas te cifre izgledaju ovako: 

Nafta Brent za isporuku u narednom mesecu (fjučers ugovori) nastavila je uspon i trgovala se jutros u 4:30 časova na azijskim berzama u porastu za 72 centa ili 0,8 posto - na 86,29 dolara po barelu, izveštava Rojters. Cena fjučersa američke sirove nafte WTI porasla je za 70 centi ili 0,9 procenata, na 80,68 dolara po barelu.

Oglasio se i Japan

Ova zemlja je danas primenila ograničenje cene za rusku sirovu naftu, ali je od te odluke izuzeta nafta koja se uvozi sa polja Sahalin-2, saopštila je vlada u Tokiju. Odluka je usledila nakon dogovora G7 i Australije.

Odluka o izuzimanju od limitirane cene sirove nafte iz ruskog dalekoistočnog polja Sahalin-2, u kojem japanski energetski operatori imaju udeo nakon odlaska Šela, doneta je "u svetlu energetske bezbednosti Japana", navodi se u saopštenju vlade.

Dalje mere u vezi sa ruskim naftnim derivatima, koje bi trebalo da startuju 5. februara 2023, biće objavljene kasnije.

(Telegraf Biznis)