Kina je uspela da izbegne inflaciju, ali se istovremeno "guši": Gde je zapelo?

Sredinom 2020. godine, Kina je doživela skok cena nekretnina i deonica, što je uzurpiralo regulatore

Kako "stoji" kineska ekonomija ove godine?

Uz najnovije zabeležene brojke, pitanje je može li BDP zemlje da poraste 5%, kako je prognozirano. Dok nastavlja da posrće na putu ekonomskog oporavka, Kina se priprema za konkretne poteze.

Teme za vas

Pre svega, najavljuje niz poreskih olakšica i snažnije kreditiranje malih preduzeća, što su prve naznake jačeg angažmana kineskih vlasti.

Ekonomisti očekuju da će Peking prvi put u maltene godinu dana - sniziti referentnu kamatnu stopu, nakon nekoliko proteklih meseci koji su donosili loše brojke. U utorak je, podseća se, snižena kamatna stopa bankama na kratkoročne izvore sredstava, kako bi se podstakla likvidnost finansijskog sektora.

Šest najvećih kineskih kreditora je prošle nedelje snizilo kamatne stope na depozite.

Uprkos svemu, brojni stručnjaci su stava da će biti potrebne snažnije mere za oživljavanje kineske ekonomije koja je već dugo pritisnuta ne tako sjajnim stanjem u oblasti nekretnina.

Zatim, trgovina je oslabila, a nezaposlenost među mladima je na rekordnom nivou. Shodno tome, gubi se i optimizam.

- To nije dovoljno. Pravi razlog slabog rasta nisu visoke kamatne stope. Više se radi o samopouzdanju u budućnost - rekao je glavni ekonomista za Kinu, iz finansijske kompanije "Nomura", osvrćući se na očekivano smanjenje stope.

Inače, ima već godina otkako je druga po veličini svetska ekonomija odustala od tzv. "zero-covid" politike. Peking nije posezao za fiskalnim ili monetarnim podsticajima, poput većine zemalja, ali zato danas nema ni problem inflacije.

- Mislili smo da će nakon otvaranja, posle situacije sa koronom, stvari biti mnogo bolje, ali sada nije tako. Šta god da se dogodilo u poslednje tri godine, očito je snizilo raspoloženje ljudi - kaže Žu Tian, ​​profesor ekonomije u poslovnoj školi "China Europe International Business School", u Šangaju.

Sredinom 2020. godine, Kina je doživela skok cena nekretnina i deonica, što je uzurpiralo regulatore. A onda je usledila kriza u celom sektoru, praćena bankrotima softverskih firmi i zaustavljanjem građevinske aktivnosti.

Za razliku od SAD i Evrope, koje su davale direktne podsticaje građanima i preduzećima, Kina se okrenula masovnom testiranju i karantinu koji su, pritom, gušili ekonomski rast zemlje, piše FT.

Tek se očekuje rasplet situacije vezane za tržište nekretnina,, budući da je prodaja novih kuća u 30 velikih gradova još uvek na 75 posto pretpandemijskog nivoa.

Ističe se i da je početkom 2020. Kineska centralna banka snizila ključnu kamatnu stopu na srednji rok, sa 3,3 posto na 2,95 posto, a od tada na 2,75 posto.

(Telegraf Biznis)