Predstavljena Bela knjiga: Gde smo napredovali, a na čemu još treba da radimo?

Direktor Saveta stranih investitora (FIC) Aleksandar Ljubić izjavio je da je ove godine napravljen veći indeks napretka i da je iznosio 1,36

Savet stranih investitora (FIC) svestan je izazova sa kojima se Srbija suočava zbog ekonomskih i geopolitičkih uslova, ali postoje stvari koje se mogu uraditi bez obzira na okolnosti, izjavio je danas predsednikom Upravnog odbora FIC-a Majk Mišel.

On je na predstavljanju 21. "Bele knjige", publikacije koja predstavlja sveobuhvatnu sliku poslovne i investicione klime u Srbiji sa preporukama za njeno unapređenje, rekao da FIC ostaje pouzdan partner Vladi Srbije i da je spreman da da puni doprinos kroz zajedničko telo - Radnu grupu za sprovođenje preporuka iz Bele knjige.

Teme za vas

- Čak 122 strane kompanije, iz celog sveta, koje ulažu 44 milijarde evra i zapošljavaju više od 115.000 ljudi, pripremile su konkretne preporuke kako da unaprede poslovnu i investicionu klimu - rekao je Mišel.

On je naveo da se izdanje "Bele knjige 2023" sastoji se od 58 članaka sa 397 preporuka koje je pripremilo 59 autora. Prema njegovim rečima, knjiga je pokazala da je najveći napredak u prethodnom periodu u Srbiji ostvaren u sektoru energetike, dok sa druge strane, sektor hrane i poljoprivrede nije zabeležio napredak u protekloj godini.

Na današnjem predstavljanju "Bele knjige" u hotelu Hajat u Beogradu pored Mišela prisutni su i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, članovi FIC-a, ali i drugi visoki državni zvaničnici.

Ovogodišnja "Bela knjiga" obuhvata analizu sa glavnim preporukama u oblastima koje članice Saveta vide kao prioritetne, a to su: porezi, radno-pravni propisi, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, borba proitiv nedozvoljene trgovine i inspekcija, zaštita životne sredine i devizno poslovanje, farmaceutska industrija i turizam i ugostiteljstvo.

Napravljen veći indeks napretka

Direktor Saveta stranih investitora (FIC) Aleksandar Ljubić izjavio je da je ove godine napravljen veći indeks napretka i da je iznosio 1,36.

Kako je naveo, kod 29 preporuka zabeležen je dobar napredak, kod 78 preporuka bilo je određenog napretka, a kod 276 napretka nije bilo.

- Važno nam je da postignemo cilj da 50 odsto preporuka bude ispunjeno, a najbliži smo tome bili 2019. godine kada je usvojeno 40 odsto preporuka -rekao je Ljubić.

Istakao je da je najveći učinak napravljen u energetskom sektoru, fiskalizaciji, carinama, zapošljavanju stranaca i zaštiti potrošača. Govoreći o investicijama, Ljubić je istakao da je neophodno obezbediti da udeo investicija u BDP-u bude 25 odsto da bi se ostvario rast od pet procenata, tako da je, kada je o Srbiji reč, neophodno da domaći investitori dostignu ulaganje od 10 odsto BDP-a.

Naveo je da 60 odsto investicija u Srbiju stiže iz Evropske unije i da je investicije iz EU moguće povećati.

- Srbija je lane imala 4,4 milijarde evra direktnih stranih investicija, a podaci za ovu godinu su takođe dobri i pokazuju da je za 10 meseci bilo 3,4 milijarde evra investicija - rekao je Ljubić.

Kada je reč o sugestijama za pregovore sa EU, istakao je da je neophodno da se domaći propisi usklade sa standardima.

- Neophodno je i da se inflacija vrati u predviđene ciljne okvire, da se fiskalna opterećenja optimizuju, smanje javni rashodi i poboljša poslovanje javnih preduzeća - rekao je Ljubić.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će "Bela knjiga" Saveta stranih investitora biti nezaobilazni izvor dobrih informacija i za narednu vladu koja će, kako je rekla, nastaviti putem reformi, unapređenja poslovnog ambijenta i stvaranja uslova za nove investicije za ekonomski rast i razvoj.

- Kontinuiranim dijalogom smo uspeli da uočavamo koje su sve problemi na kojima treba ubrzano da radimo, na kojima smo već radili i neke smo i prevazišli, ali da moramo da nastavimo pre svega dijalog, da se čujemo i da dolaziimo do još boljih rešenja koja su važna za naš budući razvoj - naglasila je ministarka.

Ona je dodala da je godina na izmaku, koja je obuhvaćena Belom knjigom bila izazovna kada je reč o makroekonomiji, odnosno inflaciji i ceni energenata, ali i zbog nepredvidivih globalnih dešavanja i ratnih žarišta u Istočnoj Evropi i na Bliskom Istoku, ali da je uprkos svemu tome Srbija ostvarila napredak po pitanju više od 100 preporuka koje je dao FIC, a da je energetski sektor ostvario najviši prosečan rejting od svih oblasti.

- I Međunarodni monetarni fond (MMF) je takođe u zadnjoj reviziji rekao da smo pokrenuli reforme i da nastavljamo na dobrom putu - naglasila je Đedović Handanović.

Ona je dodala da se u preporukama Bele knjige izdvajaju se i drugi sektori u Srbiji kada je reč o napretku, između ostalog to su zaštita korisnika finansijskih usluga, fiskalizacija i elektronsko fakturisanje, borba protiv nedozvoljene trgovine, telekomunikacije, katastarski postupak, ali i sektor farmacija.

Ona je posebno naglasila da je energetika sektor gde se ništa ne može uraditi u kratkom periodu, kao i da se planiranje u toj oblasti odnosi na naredne decenije. Ponovila je i da je Srbija u prethodnom periodu ostvarila dobre rezultate podsećajući da je bruto domaći proizvod u septembru 2023. porastao za 3,5 odsto godišnje, posle rasta od 1,7 odsto godinu na godinu u drugom kvartalu i 0,9 odsto u prvom kvartalu.

- Moramo da budemo svesni da je u EU zoni zabeležen skroman rast BDP od svega 0,5 odsto, što je smanjenje za 0,1 odsto u poređenju sa prethodnim tromesečnim periodom. Evidentno je da će se ekonomija evrozone suočiti sa stagnacijom. Nemačka beleži pad bruto domaćeg proizvoda. U tim uslovima, znajući koliko Srbija zavisi od ekonomija u EU, imamo razloga da budemo zadovoljni - rekla je ministarka energetike Srbije.

Ona je dodala i da je neto priliv stranih direktnih investicija od januara do avgusta iznosio 2,5 milijardi evra što je za tri odsto više u odnosu na isti period prošle godine, precizirajući da je najveći deo investicija bio usmeren u izvozno orijentisane sektore, oko 65 odsto.

Navela je i da je javni dug Srbije na kraju avgusta 2023. bio 50,9 odsto, odnosno 35 milijardi evra i značajno je manji od javnog duga država EU koji iznosi 83 odsto.

- Vrlo je verovatno i da će inflacija u Srbiji završiti na nivou ispod ciljanih osam odsto na kraju ove godine, i u oktobru je već pala na 8,5 odsto što je brže nego što smo to očekivali - rekla je ona.

Prema rečima ministarke, sve aktivnosti Vlade Srbije u prethodnom periodu doprinele su pozicioniranju Srbije kao atraktivne destinacije, a izborili smo se iza organizaciju specijalizirane izložbe EXPO 2027, koja će biti dodatni podsticaj investicijama u narednim godinama, pre svega, kako je naglasila građevinskoj industriji i turizmu.

- Zahvaljujući dobrom obrazovnom sistemu i talentovanim ljudima iz naše zemlje, Srbija je danas prepoznata kao tehnološki hub u Evropi, u kojoj su smeštene jedinice za istraživanje i razvoj - dodala je ona.

To je, kako je naglasila, doprinelo i ubrzanom rastu sektora informaciono-komunikacionih tehnologija, u kojem se beleži povećanje izvoza od čak pet puta u poslednjih šest godina, odnosno sa 740 miliona na 3,8 milijardi evra u 2023.

- Planirana ulaganja u energetski sektor u narednih deset godina procenili smo i usvojili posebnim dokumentom Vlade Srbije su 15 milijardi evra - najavila je ministarka.

Prema njenim rečima, ta sredstva će biti uložena u izgradnju reverzibilnih hidroelektrana, novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, jačanju naše prenosne, ali i distributivne mreže, kao i izgradnju gasnih interkonektora, gasnih skladišta, novih naftovoda i skladišta derivata nafte.

- Kao što je u ovogodišnjem izveštaju FIC energetski sektor među sektorima koji najviše doprinose u napredovanju poslovnog ambijenta, verujem da će, takođe, energetski sektor doprineti u narednim godinama ukupnom privrednom rastu - zaključila je Đedović Handanović.

(Telegraf Biznis)