Iz Instituta "Vinča" poručuju: Vučićev poziv Grosiju da poseti Srbiju je istorijski i vizionarski potez

N. S.
Vreme čitanja: oko 3 min.

On je rekao da nuklearna energija predstavlja most između očuvanja životne sredine i bezbednosti države

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

Pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke "Vinča" doktor Slavko Dimović, rekao je da je poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića direktoru Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelu Grosiju da poseti Srbiju, istorijski, vizionarski i veoma odvažan, jer je nukelarna energija stigmatizovana, a zapravo predstavlja most između očuvanja životne sredine i bezbednosti države.

"Dosta je stigmatizovana i ljudi je ne razumeju, a moraju da shvate da je ona most između očuvanja životne sredine i energetske bezbednosti države, države koja je nezavisna od drugih zemalja", rekao je Dimović za Tanjug.

On je ocenio da ni ljudski ni prirodni resursi u bilo kojoj državi nisu negraničeni, a da Srbija trenutno zavisi od fosilnih goriva.

Foto: Tanjug/AP

"Takođe, Srbija poseduje lignit jako lošeg kvaliteta koji emituje dosta letećeg pepela u kom se nalaze zagađujuće materije, toskične, i zato danas imamo situaciju da ljudi boluju od respiratornih oboljenja. Nuklearna energija je najčistiji vid energije, koji ne proizvodi efekte staklene bašte i predstavlja najefikasniji i najbezbedniiji vid energije", objasnio je Dimović.

Na pitanje da li je Srbiji potrebna nuklearna energija, Dimović je rekao da je računica jasna - korišćenjem nuklearne energije, napuštaju se fosilna goriva, ugalj, nafta.

"Nafta koju nemate, ne uzimate više skupi gas koji takođe ima emisiju i efekat staklene bašte. Sa druge strane vi imate hidropotencijal, hidropotencijal u reverzibilnom smislu Bistrice je dobar jer omogućava Srbiji da izvozi struju i da ona bude strateška komponeneta države", rekao je Dimović.

Ipak, dodaje da hidropotencijal u Srbiji može da zadovolji do 30 odsto potreba za električnom energijom, alternativni izvori energije, zeleni vidovi energije takođe, samo do 30 odsto.

"Dakle 30, plus 30, to je 60 odsto. Vi morate da napustite ugalj, znači ostaje 40 do 50 odsto koje može samo nuklearna energija, ako idemo ka tome da se zamene fosilna goriva", rekao je Dimović.

Upravna zgrada Instituta... Foto: Andrija Ivanović

Na pitanje da li Srbija ima ljudske resurse odnosno stručnjake, Dimović je rekao da dovoljni ljudski resursi u tom smislu nedostaju u svim državama na svetu, ali da bi Srbija to mogla da obezbedi.

"Srbija može da napravi nukleus razvitka nuklearnih tehnologija, za tri do četiri godine, s tim da bi po mom dubokom uverenju `Vinča` kao najveći institu na Balkanu mogao da bude taj nukleus znanja. U spoju sa našim stručnjacima koji rade u inostranstvu, onim u penziji i mladim kadrovima koji su na školovanju u inostranstvu, može da se napravi jedan razvojni stručni tim koji bi mogao da iznese sam taj projekat", rekao je Dimović.

Dimović je ocenio da je moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u dužem periodu u prošlosti bio "samoubistvo" za Srbiju kada je u pitanju obrazovanje kadrova i ne samo za nuklearnu tehnologiju, već i za razvoj industrije koji ona sa sobom donosi.

Nuklearna energija ima svoje pobornike i protivnike, ukazao je Dimović, ali i ocenio da se javno mnjenje u Srbiji pomera ka stavu da Srbija treba da ima nuklearku.

"Kod svakih prekretnica društvenih, političkih, ekonomskih uvek postojiotpor određenog broja ljudi. Tačno je da nukelarna enerija ima svoje pobornike i protivnike, protivnici su ljudi koji nisu dovoljno obrazovani, koji se plaše ali i oni koji svoju političku agendu grade na strahu od nepoznatog. Sa druge strane imate ljude koji smatraju da je to skupa tehnologija i da je investicioni ciklus dugačak. Baš zato privatni sektor ne treba da bude vlasnik nuklearke, već država", rekao je Dimović.

Ulogu Instituta ''Vinča'' Dimović vidi kao njegovo postavljanje za nukleus razvitka, ali ne samo nuklearne tehnologije, već uopšte nauke u funkciji i saradnji sa privredom.

"Položaj nauke i tehnološkog razvoja, ako posmatrate period 15 - 20 godina je najbolji danas, kao i položaj naučnih radnika'', rekao je Dimović.

(Telegraf.rs/Tanjug)