Cvjetić: Projekat Jadar izašao iz sfere struke, nedostaju prave informacije

Cvjetić je naglasio da ljudi moraju da prestanu da misle na opciju rudarstvo - da ili ne, već o tome kakvo rudarstvo treba da imamo, jer ćemo se u suprotnom vratiti u kameno doba.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvjetić poručio je danas da je projekat Jadar izašao iz sfere struke i zbog nedostatka pravih informacija, ali i političke dimenzije, postao nažalost sve ono što ne bi trebalo da bude.

Cvjetić je kazao za Tanjug da su se ustanove koje se bave naukom odnosno obrazovanjem u oblasti rudarstva i geologije, kako bi se distancirale od te političke dimenzije, u utorak oglasile jednim kratkim saopštenjem u kome tvrde da bez rudarenja i kritičnih mineralnih sirovina nije moguć tehnološki razvoj i napredak, kao ni prelazak na obnovljive izvore energije u proizvodnji energije i zaštiti životne sredine.

- Kao i svaki drugi veliki projekat i ovaj ima političku i stručnu dimenziju. Prosto mi kao stručnjaci odgovorni smo za ovu stručnu dimenziju i želimo da kažemo da to radimo potpuno u skladu sa svim pravilima, potpuno odgovorno i iza toga stojimo - rekao je Cvjetić.

Prema njegovim rečima, pojava političke dimenzije nije neobična kod ovako velikih projekata, ali je struka zato tu da kaže da li nešto može ili ne, a krajnju odluku ipak donosi politika.

- U ovom slučaju je ta politička dimenzija malo prevagnula i jedini naš razlog jučerašnjeg saopštenja jeste upravo da se distanciramo od toga. Mi stojimo samo iza svega onoga što je struka, bavimo se strukom i želja nam je prosto da se distanciramo od politike i to smo u tom kratkom saopštenju dali - rekao je Cvjetić.

On je istakao da je problem i u tome što se u celom ovom projektu prozivaju ljudi koji svoj posao rade krajnje stručno, što je neprihvatljivo.

- Nije korektno prozivati nekoga samo zato što radi svoj posao. Mi kao struka ne odlučujemo da li će taj projekat da živi ili neće, znači mi samo možemo da kažemo da li taj projekat ima osnova ili nema osnova. Partija koja je na vlasti donosi odluku i ne mora da sluša struku, ali, kažem, bilo bi mnogo bolje da posluša struku - rekao je Cvjetić.

On je naglasio da u ovom konkretnom slučaju struka kaže da je ovaj projekat izvodljiv, odnosno da ona stoji iza ovog projekta što znači da ga je moguće sprovesti, poštujući sve standarde i propise, ne samo naše, već i evropske.

Cvjetić je istakao da je drugi razlog zbog kojeg je u utorak dato kratko saopštenje i ta ekološka histerija iako, kako je rekao, možda to nije prava reč.

Dodaje da se traži zabrana otkopavanja litijuma, a to je isto kao da se traži zabrana rudarstva.

Objasnio je da je otkopavanje i istraživanje litijuma isto kao istraživanje bilo kojih drugih metalnih minerala i ruda.

- Ako neko kaže da zabranimo iskopavanje litijuma, to je kao da kaže da zabranite rudarstvo. Međutim, mi kao struka, apsolutno ne možemo to da dozvolimo - rekao je on istakavši da je razvoj civilizacije usko vezan za rudarstvo.

Cvjetić je naglasio da ljudi moraju da prestanu da misle na opciju rudarstvo - da ili ne, već o tome kakvo rudarstvo treba da imamo, jer ćemo se u suprotnom vratiti u kameno doba.

Kako je naglasio, neprimereno je i da o sudbini rudarstva odlučuju ljudi koji uopšte nisu iz struke.

- Čitava jedna struka rudarske geologije je stigmatizovana i ja mislim da je u današnje vreme, u ovom društvu, to stvarno neprihvatljivo - rekao je on.

Cvjetić je istakao i da ljudi moraju da shvate da projekat Jadar Rio Tinta predstavlja samo jedan u gomili projekata kojima se bave Rudarsko-geološki fakultet i Rudarski institut, još od 1946. i poručio da taj jedan projekat nikako ne treba izjednačavati sa čitavom strukom.

Prema njegovim rečima, rudarstvo se menja i prihvata savremene tehnologije i može se slobodno reći da je rudarstvo pre 30, 40, ili 50 godina i ovo danas kao "nebo i zemlja".

U zajedničkom saopštenju Rudarsko - geološkog fakulteta, Geološkog zavoda, Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije, Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, Tehničkog fakulteta iz Bora i Rudarskog instituta iz Beograda istaknuto je da pitanje ne treba i ne sme da bude "Rudarstvo da ili ne" već samo "Kakvo rudarstvo".

Navodi se i da je u Srbiji, konkretno prema podacima Zavoda za statistiku na kraju 2023. godine, u sektoru rudarstva bilo više od 30.000 zaposlenih.

Prema analizama na svakog direktno zaposlenog u rudarstvu dolaze još četiri indirektna radna mesta, što dovodi do toga da desetine hiljada porodica u Srbiji zavise od rudarske industrije.

Naglašeno je i da su geološka istraživanja dug i kompleksan proces, koji u svom početku nosi mnoge neizvesnosti, dok je za otvaranje rudnika metaličnih sirovina potrebno u proseku pet do 10 godina.

Drugim rečima od momenta započinjanja istraživanja pa do prve proizvodnje potrebno je u proseku od 15 do 20 godina.

Kada govorimo o istraživanju litijuma, u Republici Srbiji imamo jedno istraživanje koje se vodi kao aktivno, ali se istražni radovi ne izvode.

- Međutim, dug je put od istraživanja do eksploatacije. Samo istraživanje ne znači odmah i eksploataciju. Podsećamo da je rudarstvo temelj modernog industrijskog društva, pružajući sirovine neophodne za proizvodnju i izgradnju infrastrukture. Bez njih, tehnološki napredak koji smo doživeli ne bi bio moguć. Geologija, s druge strane, pruža duboko razumevanje geoloških procesa i formacija koje nam omogućavaju da racionalno upravljamo našim prirodnim resursima - navodi se u saopštenju.

Istaknuto je da zato političke borbe ne smeju da ugroze integritet rudarske i geološke struke.

(Telegraf.rs/Tanjug)