Želite da povećate teritoriju svoje države? Dve milijarde evra završava posao

Poznat kao poreski raj i okupljalište bogatih, Monako ima 39.000 stanovnika. Prema proceni američke kompanije Najt Frenk (Knight Frank), na svakih 10 stanovnika, sedam je milionera. Sve to na području koje je manje od njujorškog Central Parka.

Međutim, kopnena površina druge najmanje države na svetu je povećana za tri odsto. Naime, novi deo Monaka, nazvan "ekokvart" Maretera, izgrađen je na Sredozemnom moru, čime se kopnena površina države povećala za skoro 15 hektara. Princ Albert II ga je danas svečano otvorio, a reč je o luksuznom kompleksu vrednom dve milijarde evra, koji ima marinu, šetalište i luksuzne stambene objekte.

Teme za vas

Projekat je predstavljen 2013. godine, a njegova realizacija je značila isušivanje zemljišta, odnosno nanošenje 750.000 tona peska na mestu gde je bila voda. Skoro polovina veštački stvorenog kopna biće dostupa javnosti, što podrazumeva park, biciklističke staze, marinu i prodavnice. Zasađeno je i 1.000 stabala dovezenih iz Toskane.

Kompleks privatnih rezidencija je sačinjen od više od 100 apartmana i 10 raskošnih vila. Nekoliko vrhunskih arhitekata, među kojima su Norman Foster i Tadao Ando, imali su zadatak da projektuju građevine Maretere. Osim toga, italijanski arhitekta Renzo Piano, najpoznatiji po pariskoj galeriji Centre Pompidou, projektovao je jednu od zgrada koja je nazvana Le Renzo.

Iako cene stambenih objekata nisu objavljene, procena kompanije Najt Frenk je da će cene iznositi 100.000 evra pod kvadratnom metru, što je skoro dvostruko više od proseka Monaka. Izgradnja je finansirana privatnim sredstvima, ali će vlasti Monaka imati korist jer porez na prodatu nekretninu iznosi 20 odsto. Realizacija ovog projekta je značila i proširenje konferencijskog centra Grimaldi Forum.

Monaku koji ima dugu istoriju izgradnje uz more i na moru. Veštački stvoreno kopno čini više od četvrtine kopna ove zemlja. Najznačajniji projekti za proširenje kopnene površine, odnosno projekti melioracije, sprovedeni su 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, a među tim projektima su Larvotto i Fontvieille.

Raniji procesi melioracije su prouzrokovali nezadovoljstvo ekologa, zabrinutih zbog uticaja melioracije na morski život Monaka, koji čini 60 vrsta korala. Od nove planirane melioracije odustalo se 2009., delom i zbog zabrinutosti samog princa Alberta II, koji je poznat po angažmanu na zaštiti biološke raznolikosti okeana.

Melioracija zemljišta u Monaku je sada strogo kontrolisana. Projektanti Maretere uveravaju da su se konsultovali sa stručnjacima i stvorili nova staništa za ribe pre izvođenja samog projekta. Osim toga, tvrde da će 80 odsto grejanja i hlađenja biti iz obnovljivih izvora energije, među kojima je energija iz solarne elektrane na 1,2 hektara, piše Si-En-En (CNN).

(Telegraf Biznis)