Istorijski reset ili potpuni krah KAPITALIZMA - Šta kažu Čomski, Varufakis, Atali, Stiglic, Dalio i Piterson

Godinama smo slušali da je globalna ekonomija otporna. Da će tržišta, uprkos krizama, uvek pronaći ravnotežu. Ali danas, u senci novih carinskih barijera, rata u Evropi, krize u Aziji, rasta javnog duga i inflacije koja ne jenjava, sve više uglednih svetskih autoriteta otvoreno upozorava: globalni ekonomski sistem puca po šavovima.

Kada se carine pretvore u oružje

U centru pažnje ponovo je bivši predsednik SAD Donald Tramp. Njegov plan o 10% opštim carinama na svu robu iz uvoza mogao bi, po oceni mnogih ekonomista, biti inicijalna kapisla za niz udara na globalnu trgovinu. Nobelovac Džozef Stiglic tvrdi da je to jasan pokazatelj da svet sve više napušta koncept slobodnog tržišta, a vraća se protekcionizmu koji je u prošlosti uvek vodio u recesiju.

Teme za vas

„Vidimo urušavanje vrednosti koje su decenijama gradile stabilnost – poverenje u institucije, u tržište, u međunarodnu saradnju. Umesto toga imamo populizam, zatvaranje, strah i krivicu koju lideri svaljuju jedni na druge“, kaže Stiglic. Po njemu, ekonomska budućnost sveta nije više pitanje tržišta – već pitanje politike i moći.

Kapitalizam na respiratoru

Grčki ekonomista i bivši ministar finansija Janis Varufakis još je direktniji. On tvrdi da ne prisustvujemo tek novom ciklusu recesije, već "strukturiranom rušenju neoliberalnog poretka". Po njemu, ono što je počelo još 2008. kao finansijska kriza, sada se produbljuje u sistemsku krizu kapitalizma, pri čemu stari mehanizmi više ne funkcionišu.

Varufakis smatra da Trampova ekonomija „Amerika na prvom mestu“ samo produbljuje jaz, jer razara temelje globalne međuzavisnosti na kojima je svet funkcionisao poslednjih 40 godina. „Kad god neko zatvori granicu za robu, zatvoriće je i za razumevanje, za diplomatiju, pa i za mir“, upozorava on.

Rej Dalio: Na ivici velikog praska

Upozorenja dolaze i iz sveta finansija. Legendarni investitor i osnivač Bridgewater Associates Rej Dalio već duže vreme poručuje da svet ulazi u opasnu fazu ekonomske i političke dezintegracije. Po njemu, državni dugovi su na nivou koji može izazvati krah tržišta, a Trampove tarife i potencijalni trgovinski ratovi mogu pogoršati stvar.

„Vidimo kraj jednog ciklusa – dug, inflacija, polarizacija, pad poverenja u valute i institucije – svi znaci ukazuju da ulazimo u haotičan period“, rekao je Dalio nedavno. Prema njegovim analizama, svet bi mogao ponovo doživeti scenario sličan 1930-im, sa tenzijama koje lako mogu prerasti u oružane sukobe.

Čomski: Tržište za siromašne, država za bogate

Filozof i lingvista Noam Čomski, iako nije ekonomista u užem smislu, nudi možda najubedljiviju dijagnozu današnjeg sveta. „U kapitalizmu 21. veka, tržište važi za siromašne, a država za bogate. Kad obični ljudi izgube posao ili dom, to je tržište. Kad banke padnu – odmah ih spasava država“, rekao je u jednom intervjuu.

Čomski posebno upozorava da demokratija više ne funkcioniše jer moć nije u rukama građana, već korporacija koje oblikuju zakonodavstvo i kontrolišu tokove novca. U takvom sistemu, prava ekonomska kriza – ona koja pogodi sve slojeve društva – mogla bi se pretvoriti u političku katastrofu.

Žak Atali: Doba šuma i buke

Francuski ekonomista i pisac Žak Atali situaciju opisuje kao “epohu šuma”, gde svetski poredak biva prekriven haotičnim signalima – klimatskom krizom, demografskim šokovima, ratovima, tehnološkim prevratima. Po njemu, dolazi vreme u kojem se stari sistemi neće urušavati tiho, već uz buku, konfuziju i nasilje.

Atali smatra da nismo dovoljno spremni za ono što dolazi, jer smo navikli na ekonomsku sigurnost koja se više ne može garantovati. “Stabilnost na koju smo se oslanjali u 20. veku – više ne postoji. Ljudi će uskoro želeti da se vrate u ono što im je sada izgledalo kao kriza, jer će budućnost biti mnogo gora.”

Piterson: Perfektna oluja besa i nesigurnosti

Kanadski psiholog Džordan Piterson, poznat po svom razumevanju ljudske psihe i društvenih dinamika, upozorava da je ekonomska nesigurnost plodno tlo za radikalizam. Po njemu, kada ljudi izgube poverenje u institucije, ekonomiju i čak sopstvenu budućnost, tada se okrenu ideologijama, besu, pa i nasilju.

„Imamo perfektnu oluju – gubitak identiteta, sve veći jaz između bogatih i siromašnih, političke krize i ratove. To nije teorija zavere – to je realnost koja se već dešava pred našim očima“, izjavio je Piterson.

Svet se klacka iznad ponora

Današnja kriza nije samo inflacija, niti samo carine, niti samo sukobi na svetskoj sceni. Ona je kriza sistema, kriza ideologije, poverenja i pravca u kojem svet ide. Od političkih lidera do običnih građana, svi se sve češće pitaju – šta ako više ništa nije pod kontrolom?

Ako su svi ovi umni ljudi – od ekonomista do filozofa – makar delimično u pravu, svet kakav poznajemo bi mogao biti pred velikim resetom. Ne tehnološkim, već društveno-ekonomskim, sa nesagledivim posledicama.

(Telegraf Biznis)