Od Centroproizvoda do omiljenog srpskog "stranca": dve decenije Nestlea u Srbiji

U dvadesetoj godini prisustva na domaćem tržištu, Nestlé ne govori o jubileju, već o budućnosti. Marjana Davidović, generalna direktorka za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju u kompaniji Nestlé, u razgovoru za Telegraf.rs otkriva kako se u Srbiji gradi poslovni model koji povezuje globalne standarde sa lokalnim partnerstvima, i zašto je održivost mnogo više od strategije — to je kultura rada.

Teme za vas

• Kompanija Nestlé ove godine obeležava dve decenije poslovanja u Srbiji. Kada pogledate unazad, koje biste ključne tačke označili kao prekretnice u razvoju poslovanja i odnosa sa lokalnom zajednicom? Kako su se prioriteti kompanije menjali tokom tog perioda, naročito u kontekstu održivosti i društvene odgovornosti?

Kada se osvrnem na prethodnih 20 godina, mislim da itekako možemo da budemo ponosni na sve što smo postigli. Kroz rekordna ulaganja od oko 160 miliona evra u razvoj lokalnog tržišta, pokazali smo da smo ozbiljan investitor koji veruje u potencijal ovog regiona i napravili dobru osnovu za budućnost.

Akvizicijom Centroproizvoda, zadržali smo proizvodnju u Surčinu i asortiman omiljenog domaćeg brenda C, na čelu sa srpskim ponosom "Začinom C". Istovremeno, na domaće tržište doneli smo svetski prepoznatljive brendove kao što su NESCAFÉ, Nesquik, KitKat, Smarties, kao i poznati brend hrane za kućne ljubimce Purina.

Osim asortimana brenda C, danas se u fabrici u Surčinu proizvodi portfolio brendova Thomy, Maggi, Garden Gourmet i Nestlé Professional. Sa više od 900 lokalnih dobavljača, godišnjom proizvodnjom od 17.000 tona robe i izvozom u 28 zemalja, mogu da kažem je naš razvoj u prethodne dve decenije bio veoma uspešan.

U osnovi našeg poslovanja su održivost, odgovornost prema zajednici i izgradnja poverenja sa potrošačima i partnerima. Vođeni tim vrednostima, pokrenuli smo brojne projekte usmerene na razvoj i podršku lokalnoj zajednici: samo u prvoj polovini ove godine donirali skoro 30 tona Nestlé proizvoda ugroženim grupama, uključujući i pomoć u predelima zahvaćenim požarima na jugu naše zemlje, a u poslednjih pet godina, vrednost naših donacija prešla je 150 miliona dinara. Kroz „Zdravo rastimo“ edukativni program o pravilnoj ishrani, koji sprovodimo u saradnji sa Savezom za školski sport Srbije, do sada smo obuhvatili više od 250.000 dece iz osnovnih škola iz cele zemlje.

Sve to čini jednu širu sliku. Naši prioriteti danas su jasni: želimo da budemo kompanija koja ostavlja pozitivan trag – kroz rast, znanje i dugoročnu podršku ljudima sa kojima radimo i za koje stvaramo.

• U javnosti se često govori o konceptu regenerativne poljoprivrede, koji Nestlé razvija u saradnji sa lokalnim dobavljačima. Šta konkretno ovaj pristup podrazumeva i kako se on uklapa u širu strategiju održivosti kompanije u Srbiji?

U pitanju je pristup koji prepoznaje zemljište kao živ sistem koji moramo da negujemo, a ne iscrpljujemo. Kroz povratak prirodnim procesima i obnovu biološke ravnoteže, regenerativna poljoprivreda ima za cilj da dovede do poboljšanja zemljišta izloženog dugogodišnjoj prekomernoj upotrebi pesticida, mineralnih đubriva i intenzivne obrade i proizvodnje. Na taj način se obezbeđuju otporniji, kvalitetniji usevi i dugoročna stabilnost u poljoprivredi.

Ovaj program smo sa domaćim proizvođačima pokrenuli 2021, i od tada u njega uložili 1,8 miliona švajcarskih franaka. U saradnji sa našim partnerima, razvili smo projekte u kojima se primenjuju održive agrotehničke prakse, poput redukovane i konzervacijske obrade pa do "no-till" i "strip-till" tehnologije, sadnje pokrovnih useva, upotrebe organskih đubriva i raznih mikrobioloških preparata za bolje razlaganje žetvenih ostataka. Primena preciznih poljoprivrednih alata, poput dronova i robota, omogućava smanjenu upotrebu hemijskih sredstava i direktno dovodi do manje emisije CO2. U fokusu ovog pristupa nije samo povećanje prinosa, već i zdravlje zemljišta, stabilnost žetve, poboljšanje svih segmenata proizvodnje i jačanje lanca snabdevanja. Najveća vrednost tehnologije regenerativne poljoprivrede je što povezuje nauku i svakodnevicu poljoprivrednika, u skladu sa ESG standardima koje Nestlé promoviše globalno.

• Nestlé fabrika u Surčinu se često navodi kao primer dobre prakse u kontekstu održivosti. Koje inovacije biste izdvojili - bilo u domenu očuvanja resursa, optimizacije proizvodnje ili razvoja ambalaže?

Naša fabrika funkcioniše po principu Zero Waste to Landfill, što u praksi podrazumeva da nijedan gram otpada iz našeg proizvodnog procesa ne završava na deponiji. Sve što nastane kao nusproizvod, bilo da je organski, ambalažni ili industrijski otpad, prolazi proces reciklaže kod našeg operatera ili se koristi za proizvodnju organskog đubriva ili biogoriva, dok je jedan od naših partnera od ostataka folija izradio ekoizolacione ploče.

Fabrika poseduje i najmodernije postrojenje za preradu otpadnih voda, koje svakog dana prečisti 65.000 litara vode i čistu i bezbednu je vraća u prirodu. U ovo postrojenje uložili smo 1,2 miliona švajcarskih franaka, što je ujedno i najveća lokalna investicija u fabriku.

Napomenula bih da koristimo i lokalne sirovine za proizvodnju u Surčinu, a među njima značajno mesto imaju one koje su dobijene kroz program regenerativne poljoprivrede, koji sprovodimo u saradnji sa domaćim dobavljačima sušenog povrća, suncokretovog ulja i soje. Na taj način smanjujemo ugljenični otisak transporta i jačamo srpsku poljoprivredu.

• U kontekstu dužih ciklusa inflacije i promena u potrošačkom ponašanju, kako Nestlé upravlja poverenjem potrošača u Srbiji i regionu? Da li se reputacija gradi isključivo kroz kvalitet proizvoda ili i kroz proaktivne oblike društvene odgovornosti i transparentnosti?

Poverenje je veoma osetljiva kategorija. Kada se jednom poljulja ili izgubi, ne može da se vrati. U Nestlé-u smo toga veoma svesni, i zato godinama pažljivo gradimo i održavamo odnos poverenja sa našim potrošačima, partnerima i zajednicom u kojoj poslujemo. Kvalitet proizvoda jeste osnova u ovom procesu, ali je veoma važan i način na koji taj proizvod nastaje, način komunikacije sa javnošću i svakako odgovornost i ulaganje u projekte koji donose prosperitet društvu.

Potrošači danas žele da znaju poreklo i sastav hrane koju kupuju, da li je proizvod dovoljno kvalitetan i hranljiv, da li ambalaža može da se reciklira i da li taj proizvod na kraju završi na nečijoj trpezi ili deponiji. Mi nastojimo da odgovorimo na sva ova pitanja potrošača i pružamo transparentne i naučno zasnovane informacije koje im pomažu da donesu informisane odluke. Na primer, na prednjoj strani pakovanja naših proizvoda može se videti poreklo sastojaka, procenti nutrijenata, nutri-score označavanje, kao i informacije o reciklabilnosti pakovanja.

Osim toga, kao najveći svetski proizvođač hrane, smatramo da je naša odgovornost da sprovedemo edukativne programe o zdravoj ishrani za decu i roditelje i da adekvatno i odgovorno upravljamo viškovima hrane kroz donacije ugroženim grupama.

Za nas, ovo je jedini ispravan put za izgradnju i očuvanje reputacije i poverenja naših potrošača i partnera.

• Tokom karijere bili ste angažovani na visokim pozicijama unutar Nestlé sistema, uključujući i rad na tržištima Poljske i baltičkih zemalja. Na osnovu tog iskustva, koje biste prakse ili učenja izdvojili kao relevantne za razvoj tržišta poput Srbije? Koliko se pristupi mogu prenositi u okvirima Nestlé korporativne strukture, uzimajući u obzir razlike u zrelosti tržišta?

Poljska i baltičke zemlje, u kojima sam vodila NESCAFÉ kategoriju, drugačije su od našeg tržišta. Poljska je najveće istročnoevropsko tržište, sa snažnim digitalnim prisustvom i velikim očekivanjima potrošača. Takođe, brzo se razvija, privlačno je velikom broju kompanija i veoma konkuretno. Tamo sam naučila koliko je važno razumeti potrošača, ulagati u istraživanja tržišta, ali i graditi imidž kompanije kao poslodavca, i to su saznanja koja sam uspela da primenim i prilagodim potrebama srpskog tržišta. Poljsko tržište je razvijenije, pogotovo u domenu digitalizacije, i upravo tu vidim potencijal za razvoj i mi na tome posvećeno radimo. Mnoge procese smo digitalizovali. Na primer, imamo portal za dobavljače, koji nam olakšava komunikaciju sa njima u okviru procesa nabavke, a sprovodimo i elektronsku aukciju, čime optimizujemo i ubrzavamo sam proces.

U Nestlé-u imamo snažne globalne smernice, ali i dovoljno fleksibilnosti da ih prilagodimo lokalnom kontekstu. Kada govorimo o proizvodnji, na primer, postoje standardizovani izveštaji koji su propisani i koji se koriste svuda unutar komapnije, ali kolege takođe imaju slobodu da razvijaju detaljne izveštaje koji su specifični za proizvodnju u Surčinu.

• Kako vidite strateški razvoj Nestlé-a u Srbiji u naredne dve decenije? Koje oblasti poslovanja će, po vašem mišljenju, imati najveći značaj za održivost i dugoročni rast kompanije?

Dvadeset godina je veoma dugačak period i teško je predvideti kako će se razvijati i samo tržište i naše poslovanje. On što mogu da kažem je da ćemo se u narednim godinama oslanjati na nekoliko krucijalnih razvojih aspekata, koji već sada oblikuju naš poslovni model. Navike potrošača se menjaju – raste interesovanje za nutritivno bogatije i održivije proizvode, a mi već danas investiramo u proizvodne kapacitete koji odgovaraju tim očekivanjima. U tom smislu, fokus će biti na razvoju inovacija, unapređenju receptura i održivim tehnološkim rešenjima. Paralelno sa tim, nastavićemo da pružamo podršku domaćim dobavljačima u prelasku na prakse regenerativne poljoprivrede i osnažujemo lokalne partnere – jer naš uspeh podrazumeva i uspeh zajednice u kojoj poslujemo.

Takođe, neizostavan aspekt je i upotreba veštačke inteligencije. Na primer, na globalnom nivou Nestlé sarađuje sa kompanijom IBM Research, i nedavno smo zajedno razvili alat baziran na veštačkoj inteligenciji koji može da identifikuje inovativne materijale za ambalažu, sa ciljem da se smanji upotreba primarne plastike. U budućnosti, ova inovacija može dodatno doprineti kvalitetu, bezbednosti i održivosti brendova koje proizvodimo u našoj fabrici u Surčinu. Takođe, interno smo razvili NesGPT, alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji, koji zaposlenima pomaže u obavljanju svakodnevnih zadataka i bržem pronalaženju potrebnih informacija. Verujem da će se investicije u ovu oblast itekako nastaviti.

Dakle, da sumiram. Dugoročno, ključne oblasti poslovanja biće upravo one koje spajaju održivost, tehnološki razvoj i društveni uticaj: od unapređenja ambalaže, digitalizacije lanca snabdevanja, sve do podrške obrazovanju, rodnoj ravnopravnosti i inkluziji. Srbija ima potencijal da ostane strateški proizvodni centar za region, a naš zadatak je da ga razvijamo odgovorno, sa jasnom vizijom za budućnost.

(Telegraf.rs/PR)