Kako je kineska "nevidljiva ruka" spasila svet od istorijskog skoka cena goriva

Dok Sjedinjene Američke Države i Iran pregovaraju o trajnom otvaranju Ormuskog moreuza i ponovnom pokretanju protoka nafte sa Bliskog istoka, sledeći potez na tržištu mogao bi da zavisi od jedne zemlje koja ne sedi za pregovaračkim stolom: Kine.

Kina, drugi najveći svetski potrošač sirove nafte, preduzela je sve kako bi očuvala zalihe jer je rat u Iranu prekinuo pristup više od 11 miliona barela nafte dnevno. Smanjenjem uvoza, oslanjanjem na ogromne zalihe i većim korišćenjem čiste energije, Kina je uspela da ublaži uticaj viših cena na domaćem tržištu, ako ga već nije i potpuno otklonila. Ti potezi su se osetili i na globalnom tržištu, piše CNN.

Teme za vas

"Kina je odigrala ključnu ulogu"

Nakon više od tri meseca rata, pojedini analitičari su predviđali da bi cene nafte ove godine mogle da porastu i do 200 dolara po barelu. Međutim, iako su ukupni procenjeni gubici u snabdevanju premašili milijardu barela nafte, cene sirove nafte ostale su relativno stabilne. Mnogi analitičari kao glavni razlog za to navode Kinu.

- Kina je odigrala ključnu ulogu u ublažavanju udara za ostatak Azije, a time i za globalnu ekonomiju - rekao je Dan Valter, direktor energetskog tink-tanka Ember.

U ponedeljak je cena sirove nafte Brent, globalne referentne vrednosti, pala ispod 78 dolara po barelu zbog očekivanja da bi kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi petina svetske nafte, uskoro mogla da se nastavi normalna trgovina. U nedeljama pre nego što su SAD i Izrael napali Iran, Brent se prodavao za manje od 70 dolara po barelu, da bi početkom maja dostigao četvorogodišnji maksimum od 114 dolara po barelu.

S obzirom na rastući globalni energetski uticaj Kine, analitičari kažu da će njena politika i obrasci potrošnje biti ključni za tržište, bez obzira na to koliko se brzo Ormuski moreuz ponovo otvori.

Kineska "nevidljiva ruka"

Inače, u analizi objavljenoj ranije ovog meseca, analitičari Sosijete Ženerala napisali su da je gubitak od 7 odsto globalnog snabdevanja sirovom naftom zbog arapskog embarga 1973. godine rezultirao porastom cene nafte od 134 odsto. No, cene nisu toliko skočile tokom rata u Iranu, uprkos tome što sukob utiče na 14 odsto globalnog snabdevanja.

Taj paradoks su uglavnom pripisali Kini kao "nevidljivoj ruci koja uravnotežuje tržište", zbog njene sposobnosti da smanji uvoz nafte za oko 3 miliona barela dnevno, što je količina gotovo jednaka ukupnoj potražnji Japana za sirovom naftom.

Kina je uspela značajno da smanji potrošnju iz nekoliko razloga. Pre rata, Kina je stvarala rezervne zalihe sirove nafte, potpomognute jeftinim isporukama sankcionisane nafte iz Rusije i Irana, rekao je Janiv Šah, potpredsednik za tržišta nafte u kompaniji Rystad Energy.

Sada ima više od milijardu barela nafte u komercijalnim i strateškim rezervama, koje je počela da koristi u maju, navode analitičari.

- Kina je postavljala donju granicu cenama. Ove godine, taj obrazac se preokrenuo - rekao je Šah.

Kako je još Kina uticala na cene goriva

Vlada je takođe ograničila izvoz rafinisanih proizvoda poput dizela i benzina kako bi osigurala domaće snabdevanje. To je obeshrabrilo kineske rafinerije, koje se suočavaju sa nižim maržama i odsečene su od inostranih tržišta, od kupovine sirove nafte na globalnom tržištu.

U međuvremenu, kineski procvat električnih vozila nadoknadio je potrebu zemlje za fosilnim gorivima. Otprilike svaki drugi novi lični automobil prodat u Kini sada je vozilo na novu energiju. Prema procenama Međunarodne agencije za energiju, kineska flota električnih vozila smanjila je potrošnju nafte za oko milion barela dnevno prošle godine.

- To je bio sjajan izduvni ventil za globalno tržište sirove nafte - rekao je David Fišman, direktor Lantau Grupe specijalizovane za kineski energetski sektor.

Iako će povišene cene verovatno nastaviti da smanjuju potražnju potrošača i rafinerija, kineska sposobnost ublažavanja globalnog šoka u snabdevanju mogla bi da bude ograničena količinom gorivnih rezervi koje može da održava, rekao je on.

- Ono što ne može zauvek da se održava jeste pražnjenje zaliha sirove nafte. Ako cene oslabe, za očekivati je da će prva stvar koju će uraditi biti ponovno gomilanje zaliha - rekao je Fišman.

Od nestašice do prekomerne ponude?

Nakon meseci iščekivanja posledica najgore naftne krize u istoriji, Međunarodna agencija za energiju (IEA) sada upozorava da bi ponovno otvaranje Ormuškog moreuza moglo da izazove prekomernu ponudu sledeće godine.

Inače, u svom mesečnom izveštaju o nafti objavljenom u sredu, IEA je predvidela da će rast snabdevanja sledeće godine nadmašiti potražnju za 4,7 miliona barela dnevno, jer se proizvodnja sirove nafte na Bliskom istoku vraća na normalne nivoe.

- Ovo bi moglo da pruži dobrodošao predah tržištu i priliku za popunjavanje iscrpljenih zaliha, ili za izgradnju novih strateških rezervi, dok zemlje preispituju svoje energetske strategije i politike kao odgovor na krizu - napisala je organizacija u svom izveštaju.

Iako se predviđa rast globalne potražnje za naftom sledeće godine, nedavna nestabilnost potakla je interesovanje za obnovljive izvore energije, što bi dugoročno takođe moglo da smanji potrošnju sirove nafte. Kina, svetski lider u električnim vozilima, baterijama i solarnoj energiji, zabeležila je rekordan izvoz proizvoda čiste energetske tehnologije u martu nakon početka rata u Iranu.

Dok se zemlje gladne nafte bore za gorivo, Kina ubire plodove globalnog šoka u snabdevanju. Status Kine kao vodeće svetske sile u obnovljivim izvorima energije daje joj veću moć zahvaljujući rastućem izvozu solarne tehnologije, baterija i električnih vozila.

Javlja se i potencijalni problem

- Ovo ubrzanje elektrifikacije uzima maha. Moraćemo da vidimo kako će se pregovori između SAD-a i Irana odvijati, ali opšte govoreći, ovo bi mogao da bude sjajan trenutak za globalnu dekarbonizaciju - rekao je Kozimo Ris, analitičar u Trivium China koji pokriva energetiku i automobile.

Muju Sju, viša analitičarka za istraživanje sirove nafte u Kpleru, platformi za obaveštavanje o robama, rekla je da bi višak ponude mogao da stigne već sledećeg meseca. Ako se Ormuški moreuz brzo ponovo otvori, to znači da će se 100 miliona barela zarobljene nafte vratiti na tržište, rekla je ona.

U međuvremenu, Iran će verovatno agresivno povećati sopstvenu proizvodnju, posebno ako se ukine američke sankcije. No, to bi iransku naftu moglo učiniti manje privlačnom Kini, koja ju je kupovala sa popustom jer Iran pod sankcijama ima malo drugih načina za prodaju.

Međutim, Sju je dodala da su mnoge zemlje već zadovoljile svoju potražnju za sirovom naftom za leto, a Kina bi ponovo mogla postati ključna za uspostavljanje ravnoteže na tržištu.

- Ovo je potpuno drugačija slika od one pre samo dva meseca. Trenutno, zemlja koja ima sposobnost da apsorbuje prekomernu ponudu jeste Kina. Ali problem je: Šta Kina želi da kupi? - rekla je Sju.

(Telegraf Biznis)