Filozof je ovo predvideo pre skoro 100 godina: Zašto društvo tone kada prosečnost postane nova norma?
Još davne 1930. godine, španski filozof Hoze Ortega i Gaset objavio je knjigu „Pobuna masa“, delo koje se i danas smatra jednim od najpronicljivijih objašnjenja promena u modernom društvu. Iako je nastala pre gotovo jednog veka, mnogi ekonomisti, sociolozi i analitičari smatraju da njene ideje danas zvuče aktuelnije nego ikada.
Ortega nije kritikovao siromašne niti radničku klasu. Njegova pažnja bila je usmerena na ono što je nazvao „čovekom mase“ - pojedincem koji nije određen visinom prihoda ili društvenim statusom, već načinom razmišljanja. Reč je o osobi koja je potpuno zadovoljna sopstvenim znanjem i sposobnostima, ne oseća potrebu da se usavršava, ali istovremeno očekuje da njegovi stavovi imaju istu težinu kao mišljenje stručnjaka ili ljudi sa dugogodišnjim iskustvom.
Teme za vas
Milijarderski projekat na Jadranu: Gradi se luksuzni kompleks sa hotelima, vilama i marinom
Srpski biznismen preuzima Addiko u regionu: Slede velike promene u BiH, Srbiji i Crnoj Gori
Iz ugla ekonomije, ova ideja ima mnogo šire posledice nego što se na prvi pogled čini. Savremene privrede počivaju na znanju, inovacijama i stručnosti. Međutim, kada društvo počne da potcenjuje kompetencije i kada prosečnost postane prihvatljiv standard za donošenje važnih odluka, slabi sposobnost kompanija, institucija i čitavih ekonomija da napreduju.
Ortega je smatrao da je upravo uspeh modernog društva stvorio ovakav tip čoveka. Viši životni standard, masovno obrazovanje i demokratske institucije omogućili su milionima ljudi veći komfor i veća prava nego ikada ranije. Međutim, upozoravao je da taj napredak nije uvek bio praćen većom odgovornošću, samokritičnošću i spremnošću da se uči od onih koji poseduju više znanja i iskustva.
Po njegovom mišljenju, problem nastaje kada ljudi više ne poštuju autoritet stručnosti, već zahtevaju da se svi kriterijumi spuste na nivo proseka. Tada se uspeh i izvrsnost više ne doživljavaju kao vrednosti kojima treba težiti, već kao nešto što izaziva sumnju ili čak otpor.
U ekonomiji takav način razmišljanja može imati ozbiljne posledice. Kompanije koje zanemaruju stručnost teško stvaraju inovacije, produktivnost opada, a konkurentnost slabi. Institucije koje više ne nagrađuju znanje i odgovornost postaju manje efikasne, dok tržište rada gubi motivaciju da ulaže u obrazovanje i razvoj veština.
Savremeni ekonomisti često ukazuju da upravo ljudski kapital predstavlja najvredniji resurs svake razvijene zemlje. Države koje ulažu u obrazovanje, istraživanje i razvoj stvaraju dugoročno održiv rast, dok društva koja potiskuju stručnost i izvrsnost najčešće zaostaju u globalnoj konkurenciji.
Ortega i Gaset je upozoravao da civilizacija ne može dugo opstati ako njeni ključni akteri izgube poštovanje prema vrednostima koje su omogućile njen razvoj. Kada prosečnost postane cilj, a ne polazna tačka za napredak, dolazi do slabljenja institucija, pada kvaliteta upravljanja i usporavanja ekonomskog razvoja.
Zbog toga se „Pobuna masa“ i danas često navodi kao delo koje nije samo filozofska analiza društva, već i upozorenje da dugoročni prosperitet nije moguć bez poštovanja znanja, odgovornosti i visokih standarda. Gotovo sto godina nakon objavljivanja knjige, pitanje koje je Ortega postavio ostaje jednako aktuelno: šta se dešava sa ekonomijom i društvom kada prosečnost prestane da bude izazov koji treba prevazići i postane ideal kojem svi teže?
(Telegraf Biznis)