Svet se bori sa klimatskim promenama, a neko na njima i dobro zarađuje: Evo ko profitira od paklenih vrućina

Dok ekstremne temperature, suše i požari širom Evrope nanose milijarde evra štete privredi, ovogodišnje vrelo leto pokazalo je i drugu stranu klimatskih promena - postoje kompanije i čitave industrije kojima rast temperatura donosi veću tražnju i bolju prodaju.

Rekordan broj evropskih kompanija u svojim finansijskim izveštajima ove godine pomenuo je ekstremne vrućine, sušu ili požare kao faktore koji su uticali na poslovanje, kako prenosi Liga.net. Međutim, dok su za jedne kompanije visoke temperature značile probleme sa proizvodnjom, radnicima i kupcima, za druge su otvorile potpuno novo tržište.

Teme za vas

Tako se, pomalo paradoksalno, pored ogromnog računa klimatskih promena stvara i sve veća ekonomija prilagođavanja na njih.

Jednima problem, drugima odlična sezona

Među očiglednim dobitnicima nalaze se kompanije čiji proizvodi ljudima omogućavaju da se lakše izbore sa visokim temperaturama.

Proizvođači ventilatora, klima-uređaja, bazena, pumpi i opreme za rashlađivanje beleže povećanu tražnju kada termometri počnu da obaraju rekorde. Sličan efekat osećaju proizvođači krema za zaštitu od sunca, hladnih napitaka i drugih proizvoda koji tokom vrelih leta iz gotovo obične kupovine prelaze u svakodnevnu potrebu.

Među kompanijama koje su osetile pozitivnu stranu visokih temperatura našli su se francuska Grupa SEB, španska Fluidra i nemački Biersdorf.

Grupa SEB, u čijem portfoliju se između ostalog nalaze ventilatori, imala je koristi od povećane potrebe potrošača za rashlađivanjem, dok je Fluidra, jedan od velikih proizvođača opreme za bazene, profitirala od duže i toplije sezone.

Kod Biersdorfa je računica još jednostavnija - više sunca i više vremena provedenog na otvorenom povećavaju potrebu za proizvodima za zaštitu kože.

Klima-uređaj kao simbol velikog paradoksa

Ipak, možda nijedan proizvod ne pokazuje kontradikciju savremene borbe protiv klimatskih promena tako dobro kao klima-uređaj.

Evropske države i kompanije godinama postavljaju ciljeve smanjenja emisija, energetske efikasnosti i održivijeg poslovanja. Istovremeno, sve toplija leta stvaraju ogromno novo tržište za uređaje koji troše dodatnu električnu energiju kako bi kuće, kancelarije, prodavnice i fabrike uopšte mogle normalno da funkcionišu.

Što je planeta toplija, veća je potreba za hlađenjem. A to znači da klimatske promene ne stvaraju samo trošak. One menjaju i tokove novca, stvarajući nove pobednike i gubitnike.

Industrija rashladnih uređaja zato bi u narednim godinama mogla da postane jedan od najočiglednijih primera takozvane ekonomije klimatske adaptacije - tržišta proizvoda i usluga kojima se ljudi i kompanije prilagođavaju uslovima koje više ne mogu jednostavno da izbegnu.

Ni tradicionalni biznisi ne prolaze isto

Uticaj vrućine nije jednoznačan ni u sektoru hrane i ugostiteljstva.

Pojedini proizvođači i trgovci mogu da profitiraju od veće prodaje hladnih napitaka, sladoleda i proizvoda karakterističnih za leto, dok restorani, prodavnice i drugi objekti mogu istovremeno da ostanu bez mušterija u najtoplijem delu dana.

Visoke temperature menjaju čak i vreme kada ljudi troše novac. Umesto izlaska neposredno posle posla, potrošači mogu da sačekaju večernje sate, ostanu kod kuće ili kupovinu obave putem interneta.

Za kompanije to znači da temperatura sve manje predstavlja samo podatak iz vremenske prognoze, a sve više faktor koji mora da uđe u poslovne planove.

Ali većina privrede ipak plaća račun

Dobit pojedinih kompanija, međutim, ne znači da su klimatske promene dobre za ekonomiju.

Naprotiv, ekstremne temperature mogu da smanje produktivnost zaposlenih, poremete transport i lance snabdevanja, povećaju troškove električne energije, ugroze poljoprivrednu proizvodnju i otežaju rad industrijskih postrojenja.

Posebno su izloženi građevinarstvo, poljoprivreda, logistika i svi sektori u kojima veliki broj zaposlenih radi na otvorenom ili u prostorima koje je teško rashladiti.

Kompanije zato sve češće moraju da ulažu dodatni novac u klimatizaciju, promenu radnog vremena, zaštitu zaposlenih i prilagođavanje infrastrukture ekstremnim vremenskim uslovima.

Nastaje potpuno novo tržište

Upravo tu se krije možda i najvažnija poslovna posledica sve toplije klime. Novac se neće samo gubiti, on će se preusmeravati.

Kompanije koje proizvode tehnologiju za hlađenje, energetsku efikasnost, zaštitu od sunca, upravljanje vodom ili druge proizvode za prilagođavanje ekstremnim vremenskim uslovima dobijaju tržište koje će teško nestati preko noći.

To stvara neobičan paradoks. Dok države i korporacije izdvajaju ogromne sume kako bi usporile klimatske promene i ostvarile ciljeve održivog razvoja, istovremeno raste industrija čiji poslovni model počiva upravo na potrebi da se svet prilagodi njihovim posledicama.

Pored nedoumice koliko će klimatske promene koštati svetsku ekonomiju, sve važnije postaje i ko će taj račun platiti, a ko će na njemu zaraditi?

(Telegraf Biznis)