Volstrit žurnal tvrdi: Ukrajinci 18+ filmovima finansiraju rat: Ova lepotica državi donela 900.000 dolara!

Ukrajina pokušava da pronađe novac za rat na gotovo svim stranama. Sada je na red došla i industrija sadržaja za odrasle koja već donosi milione dolara, ali posluje u pravnoj sivoj zoni.

Država traži porez, ali posao može da bude krivično delo

Ukrajina se našla u krajnje neobičnoj situaciji. Ljudi koji zarađuju novac proizvodnjom sadržaja za odrasle mogu da prijave prihod i plate porez državi, ali ih istovremeno zbog samog sadržaja koji proizvode može sačekati krivični postupak.

Teme za vas

Upravo je taj paradoks otvorio pitanje koje je tokom rata dobilo potpuno novu ekonomsku dimenziju: ako industrija već postoji i donosi milione dolara, zašto je država ne bi legalno oporezovala i deo tog novca usmerila u ratnu ekonomiju?

Kako piše The Wall Street Journal, ukrajinske vlasti pokušavaju da povećaju poreske prihode dok rat troši ogromna sredstva. Svaka dodatna milijarda grivni u državnoj kasi može da znači više novca za vojsku, dronove, vozila i drugu opremu.

Milioni dolara već prolaze kroz OnlyFans

Razmere tržišta više nisu zanemarljive.

Prema podacima koje prenosi Wall Street Journal, oko 7.900 Ukrajinaca zaradilo je tokom 2023. godine više od 131 milion dolara preko platforme OnlyFans.

Ne odnosi se ceo taj iznos nužno na pornografski sadržaj, ali brojka pokazuje koliki novac već cirkuliše kroz digitalnu ekonomiju sadržaja za odrasle.

Za državu koja vodi rat i traži nove izvore prihoda, takav novac postaje veoma zanimljiv.

Ukrajinski poslanik Jaroslav Železnjak, jedan od zagovornika promene zakona, procenjuje da bi legalizovanje i oporezivanje ove industrije moglo da donese državi čak 25 miliona dolara godišnje.

U poređenju sa ukupnim ratnim troškovima, to nije ogroman novac.

Ali u ratu u kojem se dronovi troše u ogromnim količinama, svaka dodatna desetina miliona dolara dobija drugačiju težinu.

25 miliona dolara za 30.000 dronova

Železnjak zato potencijalni prihod ne predstavlja samo kao poresku stavku.

On ga prevodi u jezik koji ukrajinsko društvo danas najbolje razume – vojnu opremu.

Prema njegovoj računici, 25 miliona dolara moglo bi da bude dovoljno za oko 30.000 dronova.

I upravo tu se priča o pornografiji pretvara u priču o ratnoj ekonomiji.

Jer pitanje više nije samo da li država treba da dozvoli proizvodnju sadržaja za odrasle.

Pitanje glasi: da li ima ekonomskog smisla da država progoni industriju koja već postoji, umesto da je reguliše, oporezuje i kontroliše?

„Plati porez, ali možeš da odgovaraš“

Jedan od primera koji najbolje oslikava apsurd postojećeg sistema jeste slučaj ukrajinske kreatorke sadržaja za odrasle Svitlane Dvornikove.

Prema njenim navodima, godinama je ostvarivala velike prihode preko OnlyFansa i uredno prijavljivala zaradu. Kako prenosi Wall Street Journal, tokom nekoliko godina ukrajinskoj državi platila je oko 40 miliona grivni poreza, što je tada iznosilo približno 900.000 dolara.

To je, međutim, nije zaštitilo od istrage.

Policija joj je pretresla dom, zaplenila opremu i oduzela oko 200.000 dolara gotovine, a protiv nje je pokrenut postupak povezan sa proizvodnjom pornografskog sadržaja.

Njena priča postala je deo šire kampanje za promenu zakona.

Pokrenuta je i peticija za dekriminalizaciju sadržaja za odrasle koja je prikupila dovoljan broj potpisa da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mora da odgovori.

Biznis se jednostavno seli iz zemlje

Problem za Ukrajinu nije samo u tome što ne ubira potencijalne poreze.

Problem je što digitalni biznis može veoma lako da pobegne preko granice.

Kreatoru sadržaja nisu potrebne fabrika, njiva ili rudnik. Dovoljni su kamera, računar, internet i platforma koja posluje globalno.

Zbog toga deo ukrajinskih kreatora radi iz inostranstva, dok drugi nastavljaju posao iz stanova i skrivenih studija.

Rezultat je upravo suprotan od onoga što država želi.

Umesto da prihod ostane u Ukrajini i bude oporezovan, posao se seli tamo gde je pravni i poreski okvir povoljniji.

To je jedan od najvećih izazova savremene digitalne ekonomije: država više ne može lako da kontroliše gde se fizički nalazi biznis kada je njegov osnovni proizvod - digitalni sadržaj.

Iryna Mosijčuk ima još bizarniju računicu

Posebno je zanimljiva priča Iryne Mosijčuk, koja vodi kompaniju Beezone.

Firma se javno predstavlja kao kompanija za poslovno savetovanje, ali Wall Street Journal navodi da se iza toga nalazi studio sa desetinama web-kamera i modelima koji rade uglavnom za klijente iz SAD.

Čak i tokom rata posao ne prestaje.

Ponekad, međutim, direktni prenosi moraju da budu prekinuti kada se oglasi sirena za vazdušni napad i zaposleni moraju da odu u sklonište.

Mosijčuk tvrdi da njeni modeli zarađuju između 2.000 i 7.000 dolara mesečno.

Ona istovremeno pokušava da sa ukrajinskim vlastima pronađe način da taj posao legalizuje i oporezuje.

Njena računica je jednostavna: ako bi industrija mogla slobodno da raste, država bi mogla da zaradi višestruko više poreza.

„Ne želim da moja zemlja traži podršku i oružje od drugih zemalja“, poručila je, prema navodima Wall Street Journala.

Parlament je već otvorio vrata promenama

Ukrajinski parlament je tokom jula napravio nekoliko važnih koraka u oblasti krivičnog zakonodavstva.

Važno je, međutim, razlikovati različite zakonske predloge.

Zakon broj 15294, koji je 14. jula 2026. usvojen u prvom čitanju sa 231 glasom za, odnosi se na pooštravanje odgovornosti za proizvodnju i distribuciju dečje pornografije. Dakle, taj zakon nije isto što i dekriminalizacija sadržaja za odrasle.

Upravo je razdvajanje te dve stvari ključno za razumevanje cele priče.

Zagovornici reforme žele jasniju granicu između seksualnog iskorišćavanja i sadržaja koji dobrovoljno proizvode punoletne osobe.

Istovremeno, borba protiv sadržaja koji uključuje decu i prisilu ostaje potpuno druga kategorija i ne dovodi se u pitanje.

Porno industrija kao deo ratne ekonomije

I tako je Ukrajina došla do prilično neverovatne ekonomske situacije.

Industrija postoji. Novac postoji. Kupci postoje. Digitalne platforme postoje. Ljudi već plaćaju porez. Ali država istovremeno pokušava da pronađe model u kojem bi taj posao mogao da bude legalno regulisan.

U normalnim okolnostima, ovakva rasprava verovatno bi bila pre svega pitanje morala, društvenih normi i ličnih sloboda.

U ratnoj Ukrajini ona je postala i pitanje - novca.

Jer ako država može da dobije dodatnih 25 miliona dolara godišnje, političari taj iznos mogu da pretvore u broj dronova, vozila ili druge vojne opreme.

To možda neće promeniti tok rata.

Ali za državnu kasu koja svakog dana traži nove izvore novca, teško je objasniti zašto bi se milioni dolara ostavljali u sivoj zoni.

Najbizarniji deo cele priče zato nije to što Ukrajina razmišlja o oporezivanju industrije sadržaja za odrasle. Najbizarnije je što ljudi mogu da budu u situaciji da od države dobiju zahtev da plate porez na prihod koji ih istovremeno može dovesti pred krivični sud.

Upravo taj paradoks sada pokušavaju da reše.

I dok rat traje, ukrajinska država sve više posmatra ekonomiju kroz jednostavnu računicu: ako već postoji tržište koje donosi novac, bolje je da taj novac završi u budžetu nego u sivoj zoni.

(Telegraf Biznis)