Kako izgleda prosečan srpski gejmer i kako se zapravo postaje mali milioner preko noći?

Gejmeri iz Srbije polako su postali važan deo biznisa u kojem se obrću milioni dolara u svetu. Danas se esport posmatra kao alat razvoja IT-ja, a naša zemlja ima kompanije sa domaćim kapitalom koji uspešno pariraju svetskim igračima. To je i način da se mladi zadrže ovde i dobro zarađuju

Za neke je ludost, "gubljenje vremena", ili virtuelni svet, ovi drugi videli su u video igrama šansu da svoj hobi pretvore u posao. One su sve važnije mesto u životima dece, ali i odraslih, dopalo se to nama ili ne. Osim tehnike, brzine i opreme, promenio se način gledanja na igrice, to je danas bezbedna, takmičarska razbibriga. I nešto više od toga - i te kako isplativa.

Ipak, ako neko želi da se u njoj oproba nije dovoljno da samo voli igrice.

Teme za vas

O industriji video igara i esportu razgovarali smo sa Milanom Đukićem, potpredsednikom Srpske esports asocijacije i osnivačem RUR esport, organizacije koja promoviše video igre i kompetitivni gaming već više od dve decenije. Milan će ujedno biti i jedan od učesnika panela na Ekonomskom forumu u Poljskoj, na temu razvoja IT industrije kroz razvoj video igara i takmičarskog igranja.

• Otkuda gejming i esport?

- Programiranje i računari bili su moja sfera interesovanja od davnih dana, a prirodno uz to, posebno u tinejdžerskom periodu, i video igre. Dolaskom interneta na naše prostore pojavila se mogućnost da se igre zaigraju zajedno sa drugim ljudima, što je dalo jednu potpuno novu dimenziju u odnosu na solo ili igranje sa prijateljima na istom računaru.

Kroz vreme se javila potreba za boljim organizovanjem igrača i turnira, te je tako nastao i RUR (www.rur.rs) ali i prvi koraci Srbije u smeru rasta i razvoja esporta. Danas, 20 godina kasnije možemo reći da smo postigli dosta kako na lokalnom nivou, tako i na svetskom. Od skromnih početaka i igranja na sporim modemskim konekcijama ili u tek ponekoj igraonici, stigli smo do toga da je esport tema velikog Ekonomskog foruma i potencijalna olimpijska disciplina.

• Priča se da će možda esport postati i deo Olimpijade 2024. Da li je moguće da Srbija zaigra na svetskoj sceni?

- Šanse Srbije su identične kao i šanse bilo koje druge zemlje. Zapravo Srbija je već 10 godina članica internacionalne esports federacije (IeSF) koja broji preko 55 država članica iz čitavog sveta i osvajač zlatne medalje u ukupnom plasmanu 2015 godine u Seulu u Koreji. Bili smo i drugi 2017 godine, treći 2016.

• Možeš li nam reći više o tome?

- Srbija je kroz Srpsku esports Asocijaciju (SESA) članica Internacionalne esports asocijacije (IeSF) od njenog osnivanja 2009 godine, zapravo je jedna od članica osnivača. IeSF ima preko 55 država članica - od većine Evropskih poput Danske, Švedske, Finske, Italije, preko Severne Amerike, Argentine, pa do Izraela, Japana, Koreje. Tu su i Južnoafrička Republika, Makao, Tajvan i mnoge druge.

IeSF je članica Svetske antidoping federacije i aktivno radi na promociji esporta u svetu i uključivanju u Olimpijske igre i druga sportska nadmetanja. Paralelno sa tim Srpska esport asocijacija radi na popularizaciji esporta i uvođenju standarda. Mimo toga, radimo i na edukaciji, pomažemo i roditeljima koji imaju veliki broj pitanja u vezi njihove dece koja žele da zaigraju video igre na turnirima, organizujemo dešavanja i naravno kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.

Ove godine se domaće kvalifikacije održavaju 5. Oktobra u Domu Omladine a veliko finale je u Seulu u Decembru. I dalje ima prilike za prijavljivanje pa pozivam sve da pogledaju naš sajt www.sesa.org.rs i prijave se ili dođu kao gledaoci na finale, kada ćemo deliti i zanimljive nagrade za sve koji dođu.

• Da li se esport može posmatrati kao alat razvoja IT-ja?

- Zanimljivo pitanje. Upravo to je naziv panel diskusije čiji ću biti učesnik u septembru u Poljskoj gde se održava veliki Ekonomski forum koji već skoro 30 godina okuplja ličnosti političkog, ekonomskog i kulturnog života iz čitave Evrope. Prethodnih godina gostovali su predsednici i premijeri zemalja okruženja, vlasnici najvećih kompanija i profesori sa univerziteta, što daje posebnu težinu činjenici da su se organizatori foruma opredelili za esport kao jednu od tema pored već tradicionalnih poput političkog razvoja, evropske perspektive, klima za investicije i slično.

Razvoj IT-ja kroz rast esporta svakako se ne može dovesti u pitanje. Od pojavljivanja novih kompanija, servisa i proizvoda, preko velike ekspanzije hardvera pa na kraju krajeva i do uključivanja kompanija mimo IT-ja u esport nedvosmisleno je da je kompetitivni gejming dao vetar u leđa razvoju industrije video igara ali i IT-ja u širem smislu.

• Sve više ljudi igra igre na računarima, konzolama ili telefonima. Igrice su branša koja beleži gotovo nezadrživi rasti, može li se onda reći da je gejming industrija naša šansa?

- Smatram da Srbija zapravo već koristi gejming industriju a svedok toga su brojne uspešne domaće kompanije i studiji koji se bave razvojem video igara. Pre nekoliko dana je na primer domaća ekipa Mad Head Games predstavila svoj naslov Pagan Online u Kelnu na Gamescom sajmu, najvećoj smotri video igara u Evropi koju poseti oko pola miliona fanova. Ne treba zaboraviti ni druge kreatore od kojih javnost najpre zna za najveće poput Nordeusa ili Eipixa, kao i brojne manje koji prilično uspešno funkcionišu na svetskoj sceni.

• Otkud tolika ekspanzija?

- Ekspanzija gejminga može delovati slučajna ili nagla samo onima koji nisu unutar industrije, što je i razumljivo. Svi pokazatelji govore da se video igre razvijaju kao grana industrije velikom brzinom već više od dve decenije. Još devedesetih se govorilo o tome da će gejming dostići filmsku industriju, do tada neprikosnovenog vladara zabave.

Video igre jednostavno nude nešto što nijedan drugi zabavni model ne nudi - interaktivnost i mogućnost direktnog uticanja na tok dešavanja.

• Kako "napraviti" budućeg gejmera koji od svog hobija može da zarađuje?

- Put razvoja, srećom, nije pravolinijski već razgranat u mnogo smerova. Industrija video igara u suštini zahteva da zaposleni u njoj budu gejmeri.

Razumevanje je neophodno kako bi se na pravi način obavljao bilo koji posao unutar jedne gejming kompanije. To ako je neko igrač iz hobija odlična je polazna tačka jer ćete često na prijavnim formularima za posao u kompanijama iz industrije igara videti i pitanje “Koje igre igraš” ili “Koje su ti omiljene igre” i slično. I to se odnosi na skoro svaki sektor - marketing, PR, grafički dizajn, pisanje scenarija …

Rad u industriji igara nije samo programiranje. Jedan od potencijalno “najlakših” načina ulaska u industriju je putem game testinga odnosno testiranja video igara.

Sa druge strane, pravac razvoja može biti i kroz gaming medije, ili kroz učešće na turnirima i kroz kompetitivni gaming koji još nazivamo i esport.

• Imajući u vidu koliko je danas realno da deca preko noći osvoje milione (setimo se samo pobednika Fortnajta), koji je vaš savet, da li ih treba usmeravati ka gejming idndustriji i kako?

- Ne postoji nešto što je osvajanje miliona preko noći. Pobednik Fortnite turnira morao je da vežba danima, nedeljama i mesecima da bi osvojio pomenuti iznos, ali takva je uostalom situacija i kod tradicionalnih sportova.

Lično smatram da je vreme kada su video igre bile nešto “loše” i “gubljenje vremena” odavno prošlo i da je zaposlenje u industriji video igara prihvaćeno kao i bilo koje drugo.

• Igrice nisu samo za decu, ipak, kakva je uopšte situacija sa radnom stručnom snagom u ovoj industriji?

- Imajući u vidu da je ova grana industrije jako mlada, praktično ne postoji formalno obrazovanje koje će vas spremati za razvoj video igara. Koraci u tom smeru postoje ali su i dalje pionirski. Pa i pored toga, stručne snage ima i zasigurno će je biti sve više i više.

• Koja su sve zanimanja u okviru industrije atraktivna?

- Možda je dobro iznova istaći da industrija igara nije samo programiranje, mada se ono svakako najviše traži. U skladu sa tim koji tip igara se razvija tu ima mesta i za kompozitore, 3D animatore, scenariste, režisere, naravno game dizajnere, grafičke dizajnere, ljude iz marketinga, organizatore događaja, analitičare…

Sve njih spaja ljubav prema video igrama i to bi i bio glavni savet i “upozorenje” - bez takve podloge nemojte ni razmišljati o tome da se priključite industriji.

• S tim u vezi, šta ova industrija može da ponudi mladima kako bih ih zadržala ovde?

- Može da ponudi odlične uslove rada u većini kompanija koji se mere pa čak i prestižu uslove iz Evrope i sveta, a daleko su ispred ako se porede troškovi života u nekim drugim zemljama. Sa druge strane, tehnologija je dovela i do toga da je ceo svet tržište bilo kome, pa tako i nekome ko sam kreira igru i plasira je na tržište - uz dobar kvalitet proboj neće iznostati. Lično smatram da postoji više nego dovoljan broj odličnih kompanija u Srbiji koje se bave razvojem igara tako da nema ni razloga razmišljati o radu u inostranstvu.

• Za zarade gejmera, kažu da su plate poredive sa onima u IT branši i da su veće od prosečnih, kakvo je vaše iskustvo?

- Zarade gejmera jesu slične kao u IT branši i više od prosečne plate, ali treba imati na umu da tu govorimo o uskom krugu profesionalnih igrača koji igraju za malobrojne domaće ili određene inostrane klubove. Prostora za zaradu svakako ima, ali ona dolazi uz puno truda i rada i vežbe.

• Kako bi dolazak velikih gejming kompanija u Srbiju poput Ubisofta i Epic Games-a, mogao dodatno da utiče na razvoj ove industrije? Kako privući takve kompanije?

- Ubisoft se već nekoliko godina nalazi u našoj zemlji sa svojim predstavništvom a i Epic Games, doduše ne direktno već kroz kupovinu domaćeg studija 3lateral iz Novog Sada. Iako smatram da je dolazak tih kompanija važan jer nas postavlja na svetsku mapu i veličina imena tih kompanija donosi dodatnu vrednost Srbiji, jednako važno je i to što Srbija poseduje i sopstvene razvojne kompanije sa 100% domaćim kapitalom koji više nego uspešno parira svetskim “Igračima”.

• Za gejmnig kažu i da je skup sport u Srbiji, a za neke konzole ili video igrice treba izdvojiti skoro celu  platu, kako je vaše viđenje toga?

- Situacija se u mnogome promenila u odnosu na prethodnu deceniju. Ne samo da su računari pojeftinili, već i konzole, a vrhunska oprema za igranje nije neophodna da biste bili najbolji. Šta više veliki broj odličnih igrača igra na bazičnoj i najjeftinijoj opremi, pa roditelji mogu da odahnu.

Takođe važan trend je i činjenica da je čak i najveći broj popularnih igara besplatan - League of Legends, DOTA2, Counter Strike, Hearthstone, Fortnite … sve se mogu preuzeti i igrati besplatno. Postoje dodaci u igri koji se mogu kupiti ali nisu neophodni.

• Kako na kraju izgleda prosečan gejmer u Srbiji?

- Nasuprot mišljenju u javnosti, prosečan gejmer nije tinejdžer već u starosnoj dobi između 24 i 34 godine.

Tinejdžerska populacija je očekivano “najglasnija” i najradije se odaziva na skupove, događaje i turnire, zbog čega može delovati kao najbrojnija, ali statistike pokazuju drugačije.

VIDEO: Gejmer poludeo zbog igrice i demolirao televizor

(Vesna Bjelić)