"Srbija zrela za još jednog jakog kablovskog igrača": CEO Telenora o ulaganjima, tržištu i rivalima

*Korisnici u Srbiji su tehnološki veoma napredni, možda i napredniji nego u ostatku sveta *Iz godine u godinu telekomunikaciono tržište raste *Šansu vidimo u ulasku na tržište distribucije TV sadržaja *Imate talente *Verujem u budućnost investicija u Srbiji, i iz ugla generalnog direktora Telenora i ugla predsednika Saveta stranih investitora

Kada je imenovan za novog generalnog direktora Telenora u Srbiji, koji je deo PPF grupe, nije znao da će u njegov portfolio dug dvadeset godina morati da uvrsti i izazov sa koronavirusom. U nezgodnom trenutku je preuzeo vođenje najveće poslovne organizacije u zemlji, a rezulati govore da se isplatilo. 

Majk Mišel, generalni direktor Telenora i predsednik Saveta stranih investitora u intervjuu za Telegraf Biznis govori stanju na tržištu, promenama, investicijama i planovima, ali i tome kako vidi radnike u Srbiji, i naše poslovno okruženje. 

Mišel se osvrnuo i na poslovnu saradnju koji se odnosi na izjamljivanje optičke infrastrukture, a koja je izazvala veliku pažnju javnosti. 

Radio je na različitim rukovodećim pozicijama u Češkoj, Srbiji, Crnoj Gori i Mađarskoj,  i bio vršilac dužnosti generalnog direktora u kompanijama u regionu. Iskustvo je sticao u Kanadi, Norveškoj i donedavno, u Bangladešu. Diplomirao je ekonomiju na kanadskom univerzitetu "Sajmon Frejzer".

• Kakva je trenutna slika tržišta telekomunikacija u Srbiji, iz vašeg ugla?

- Iz godine u godinu telekomunikaciono tržište raste i to je trend koji očekujemo da se nastavi u 2021. godini. Mobilno tržište, u kome Telenor danas posluje, stabilno je i nema velikih promena.

Konkurencija je oštra, dok se korisnici odlučuju na osnovu kvaliteta usluge i konkurentnosti cena.

Što se same kompanije tiče, Telenor je prošle godine imao rast od tri odsto u broju postpejd korisnika.

Godinu smo završili sa stabilnom i lojalnom bazom, i kao lider u  zadovoljstvu korisnika, za šta smo dobili i nekoliko prestižnih međunarodnih nagrada.

Već treći put za redom, naša mreža ima najbolji rezultat na nezavisnim uporednim testiranjima koje je sprovela međunarodna kompanija Umlaut.

Važno nam je što su korisnici prepoznali naše napore i što je lojalnost brendu još jača nego ranije. 

• S tim u vezi, šta vi kao kompanija planirate dalje, odnosno, koja oblast vas posebno interesuje kada je reč o ulaganju u Srbiju?

- Naša ambicija je da nastavimo da razvijamo tržište koje je, po nama, dovoljno zrelo za još jednog jakog kablovskog operatora. Telenor je lider u mobilnoj industriji i ta pozicija otvorila nam je mogućnost da razmišljamo o daljem širenju naših usluga.

Svuda u svetu, pa i u Srbiji, postoji pritisak kako lokalne, tako i globalne konkurencije, poput WhatsApp-a ili Viber-a.

Zato mi svoju šansu vidimo u ulasku na tržište distribucije TV sadržaja i nadamo se da ćemo do kraja godine ponuditi korisnicima nešto novo i drugačije što bi nas izdvojilo od ostalih.

• Otkako ste na poziciji generalnog direktora, najavili ste i novu eru u oblasti telekomunikacija, odnosno 5G, dokle se sa tim stiglo?

- Kao pioniri u razvoju novih tehnologija još 2019. postavili prvu 5G baznu stanicu u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu. Tamo smo kreirali 5G testno okruženje, kako bi kompanije, startapovi studenti bili u prilici da rade na razvoju rešenja za budućnost, jer je 5G upravo to: transformaciona tehnologija.

Zbog krize izazvane pandemijom i procene Vlade, aukcija spektra je odložena.

To je prvi korak neophodan kako bi se krenulo u komercijalni razvoj 5G mreže, a zatim moraju da se ispune i ostali preduslovi: tehnološki standardi, da uređaji i tržište budu spremni za ovu tehnologiju, kao i, ono najbitnije, da industrije budu spremne za razvoj i primenu 5G rešenja.

Svakako će to biti veliki korak! 

• Ljudi, pogrešno, povezuju 5G samo sa "ikonicom" na mobilnom telefonu, šta zapravo 5G omogućava, i koliki je njegov značaj?

- I ja mislim da su korisnici nestrpljivi da vide oznaku 5G u gornjem uglu njihovih telefona. Međutim, prve prednosti osetiće se u industrijskim procesima, zbog optimizacije i povećane automatizacije koju 5G donosi.

Jedna od glavnih karakteristika ove tehnologije je odsustvo u kašnjenju pri prenosu podataka, što je  čini savršenom tamo gde je upravljanje u realnom vremenu od kritične važnosti.

Njena najveća primena očekuje se u medicini, komunalnim uslugama, poljoprivrednoj i automobilskoj industriji.

• Vi ste radili i u inostranstvu, prema vašem iskustvu, koliko je Srbija kao društvo zrela za prihvatanje novih tehnologija, i uopšte za prihvatanje takvih investicija?

- Vrlo je spremno! Korisnici u Srbiji su tehnološki veoma napredni, možda i napredniji nego u ostatku sveta.

Žele superiornu mrežu, najnovije digitalne servise i veliko količinu interneta na telefonu. Naš zadatak je da im to pružimo i da uvek gledamo šta je to što dodatno možemo da im ponudimo.

• Šta je pokazala korona, koliko je važan internet, koliko su se naše navike, odnosno vaših klijenata promenile?

- Kriza izazvana pandemijom pokazala nam je koliko su digitalizacija, telekomunikacione  usluge i IT industrije bitne za svakodnevno funkcionisanje. Omogućile su nam da se veoma brzo priviknemo na “novu realnost”.

Od kupovine preko interneta, do učenja na daljinu i čitavih zdravstvenih sistema – svima je bila neophodna stabilna i jaka mreža da bi funkcionisali. U odnosu na 2019, kroz našu mrežu prošlo je 40 odsto više podataka, dok je glasovni saobraćaj porastao za 12 odsto.

Zato smo samo 2020. u infrastrukturu investirali više od 30 miliona evra. Ono na šta smo se takođe fokusirali je da korisnicima pružimo nove vrednosti, kroz usluge kao što su neograničen internet, Drivey i osiguranje uređaja.

• Digitalizacija je postala neizostavna na svim važnim skupovima, agendama, šta prema vašem mišljenju čini digitalizaciju u jednoj zemlji, i šta je najvažnije u tom procesu?

- Svako ko se bavi poslom u Srbiji mora da gleda na digitalizaciju kao na priliku, a ne pretnju. Kao društvo, tu priliku moramo da iskoristimo, i to ne samo kroz e-Upravu, nego i u privatnom sektoru.

Daću vam jedan primer iz Telenora: imamo više od milion aktivnih korisnika Moj Telenor aplikacije, koja je jedna od najbolje ocenjenih telekomunikacionih aplikacija na svetu. Takođe, više od sedamsto hiljada naših korisnika plaća usluge elektronskim računom svakog meseca, umesto da koriste štampani.

Ovo su pravi primeri koji pokazuju da su ljudi spremni za promenu, kada se nađe i ponudi pravo rešenje.

• Da li vas u tom smislu zanima i optika, odnosno, kako vidite Telenor u Srbiji u narednih 5 godina, kao kakvu kompaniju?

- Telenorova infrastruktura u Srbiji je jaka, sa više od 2.200 baznih stanica i 6.000 kilometara optičkog kabla. Kada imamo slobodne kapacitete, mi ih iznajmljujemo na veleprodajnom nivou i obrnuto, kada nam trebaju dodatni kapaciteti za besprekornu uslugu, mi ih iznajmljujemo od drugih kompanija, poput Telekoma ili SBB-a.

Kada razmišljam o tome gde vidim Telenor za pet godina, to je ulazak na tržite distribucije TV sadržaja i stvaranje jedne obuhvatnije ponude za korisnike.

Nema boljeg dokaza dugoročne posvećenosti tržištu jedne zemlje od ambicije tih razmera. To će biti jedna od najvećih Telenorovih investicija u poslednjih 10 godina.

Tako da, za pet godina, voleo bih da nas vidim kao jakog igrača na oba polja, uvek tražeći nove mogućnosti za dalji razvoj.

• Kao neko ko je radio kao direktor u kompanijama i regionu i u svetu, kako vidite Srbiju kao mesto za ulaganje?

- Verujem u budućnost investicija u Srbiji, i iz ugla generalnog direktora Telenora i ugla predsednika Saveta stranih investitora.

Prošla godina stavila je ogroman izazov pred sve nas. Srbija mora, sa jedne strane, da unapredi svoje zakonodavstvo, pravne i druge okvire od kojih zavise dalje investicije, a sa druge strane, da omogući razvoj novih rešenja i ponuda.

Svi zajedno moramo da motivišemo sve one koji posluju u Srbiji tako što ćemo smanjiti birokratiju i dalje unaprediti predvidivost poslovnog okruženja pre nego da čekamo da nove investicije stignu.

• Šta biste izdvojili kao osnovne prednosti Srbije u odnosu na države  u ovom delu Evrope?

- Sasvim sigurno ogroman talenat koji ova zemlja ima, nešto u šta sam se uverio radeći u različitim segmentima telekomunikacione industrije.

• Primetili ste i da je odliv mozgova nešto sa čime se suočavamo, kakav je vaš utisak, da li se taj pravac može obrnuti, i na koji način?

- To je vrlo kompleksno pitanje na koje mogu da odgovorim samo iz ugla generalnog direktora jedne velike kompanije.

Verujem da mladim ljudima treba omogućiti da iskažu svoj talenat. Naša uloga je da kreiramo takvo okruženje i da im jasno i glasno kažemo da sve ono što žele mogu da ostvare radeći sa nama.

Konkurencija je velika, kao što sam već rekao, i talenat koji imaju ljudi u ovoj zemlje je neverovatan, ali moramo da im ponudimo mogućnost da se razvijaju sa nama.

Mi u Telenor timu želimo najpametnije i najbolje ljude iz svih oblasti.

• Da li je posao u telekomunikacijama posao budućnosti, kakva su vaša lična razmišljanja kada govorimo o tržištu rada na ovim prostorima?

- Nema sumnje da jeste. Daću vam opet primer: mi nismo ni krenuli sa primenom 5G-a u Srbiji, dok je Kina uspešno lansirala “prvi svetski 6G satelit” u svemir kako bi se testirala nova tehnologija.

S druge strane, analize pokazuju da će prihod o veštačke inteligencije da naraste na 11,2 milijarde dolara do 2025. To su stvari o kojima nismo mogli ni da sanjamo pre pet godina.

• Vi ste, odnosno FIC, ukazao da koncept rada od kuće preporučen tokom vanrednog stanja nije zakonski urađen, šta vi predlažete, kako bi taj balans trebalo napraviti s obzirom da će se takav koncept u nekim industrijama zadržati?

- Tokom pandemije, veliki izazov kako za zaposlene, tako i za poslodavce bio je da se napravi ravnoteža između privatnog i poslovnog života i kako celu situaciju u kojoj smo se našli staviti u nekakav zakonski okvir.

Taj jaz koji se stvorio delimično je zatvoren posebnom uredbom Vlade koja je važila tokom vanrednog stanja i Vodičem za bezbedan i zdrav rad od kuće.

Ipak, i dalje ima mnogo otvorenih pitanja i smatram da je važno da što pre započne diskusija o različitim modelima rada od kuće. Dakle, mnogo posla je pred nama.

• Imajući u vidu i koronu i naš novi sastav vlade, šta je vaša preporuka kao stranog investitora, na kojim prioritetima bi trebalo da radimo?

- U FIC-u smo svesni svih izazova sa kojima se vlada suočava već godinu dana. Odličan posao urađen je sa vakcinacijom do sad.

Međutim, naša očekivanja ostaju ista, a to je dalji rad na reformama. Drugim rečima, ubrzanje pregovora sa Evropskom Unijom, dalji rad na fiskalnoj konsolidaciji i bolja primena onoga što stoji u zakonima.

• Da li mislite da se dovoljno čuje glas predstavnika privrede, kompanija, koliko je važan taj dijalog?

- Mi verujemo u dijalog. Naš najpoznatiji proizvod, Bela knjiga, rezultat je dijaloga između investitora i predstavnika vlade na temu kako Srbiju učiniti boljim mestom za investicije i kako generalno unaprediti uslova poslovanja.

Drago nam je da je Vlada otvorena da čuje poziciju investitora i da imamo otvorenu i transparentnu komunikaciju.

• S druge strane, naši domaći privrednici ponekad ističu da se osećaju inferiornijim u odnosu na strane kompanije, da li vi imate taj utisak?

- Bilo lokalni ili strani investitori, svi se suočavamo sa istom izazovima. Zato je važno da imam predvidivo poslovno okruženje i iste mogućnosti za sve, uz nezavisne, subjektivne i efikasne državne institucije.

To je nešto za šta se mi u FIC-u zalažemo već godinama.

• Lično, šta vam je teže (ili lakše), da budete na čelu kompanije, od koje se očekuje da bude lider na tržištu, ili da savetujete, odnosno odgovarate na izazove sa kojima se suočavaju strani investitori?

- Svaka uloga ima svoje prednosti. Da budem iskren, početak svetske pandemije možda i nije bio najlakši trenutak za mene da preuzmem vođenje najveće poslovne organizacije u zemlji.

Ali, u isto vreme, donelo je nova iskustva i mogućnost da dam svoj doprinos, zajedno sa sjajnim FIC timom, na čemu sam beskrajno zahvalan.

• Kompanija na čijem ste čelu je prepoznata u Srbiji kao društveno odgovorna kompanija, šta planirate za ovu godinu na tom planu?

- Što se tiče našeg društveno odgovornog poslovanja, uvek smo posvećeni onim oblastima u kojima možemo najviše da doprinesemo svojom ekspertizom. Međutim, pandemija je izazvala potrebu za drugačijim odgovorom i mi  smo se prilagodili tako što obezbedili ono što je zemlji bilo najpotrebnije.

Ove godine nadamo se da ćemo nastaviti sa aktivnostima koje je kriza prekinula, kao što je projekat "Brzinom do zvezda" u saradnji sa Srpskim Atletskim Savezom.

Tim projektom želimo da promovišemo zdrav način života i sportske vrednosti među decom iz 406 škola u više od 30 gradova.

Naša Telenor fondacija uskoro će raspisati novi otvoreni poziv svima onima koji rade na razvoju digitalnih rešenja. Ipak, ono što najbitnije jeste da je održivo poslovanje duboko ukorenjeno u svemu što radimo u Telenoru.

(Telegraf Biznis)