EKSKLUZIVNO: Probali smo Starlink u Srbiji, Maskov sistem za internet o kojem trenutno ceo svet bruji

U trenutku kada je Starlink jedna od gorućih tema, Telegraf Biznis je bio u prilici da isproba ovaj servis

Brz pristup Internetu sa bilo koje tačke Zemljine kugle je san koji inovator, milijarder i najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask, želi da priušti svetu preko svoje kompanije SpaceX ponudivši Starlink.

Teme za vas

U trenutku kada je Starlink jedna od gorućih tema, Telegraf Biznis je bio u prilici da isproba ovaj servis.

Mreža je dizajnirana da omogući pristup Internetu preko velikog broja mikrosatelita. Trenutno, najviše se vodi polemika oko toga da li je Ilon Mask zaustavio ukrajinsku kontraofanzivu.

Naime, posle Maskove izjave da neko, Ukrajina ili Pentagon, mora da plati korišćenje satelita, navodno su ukrajinske trupe na terenu počele da prijavljuju probleme sa pristupom sistemu Starlink.

Još nije poznato koliko će tačno priključaka biti dostupno u Srbiji, ali na zvaničnom sajtu stoji da će Starlink internet i opremu dobiti najbrži korisnici - ko prvi rezerviše do ispunjenja kvote taj će i dobiti mogućnost da koristi Starlink internet.

Prema trenutno dostupnim podacima oprema za prijem Starlink interneta košta 500 dolara, isporuka u Srbiju još oko 50 (minimum), a tu je i carina.

Ipak, za taj novac dobija se internet dostupan u svakom trenutku, brzine 150 Mb/s i latencije oko 20 milisekundi. Brzina interneta i smanjenje kašnjenja, koje je važno za kvalitetne video pozive i igranje onlajn igara, između ostalog, biće povećavani kako se broj satelita Starlink kompanije iznad Zemlje bude uvećavao, a kapacitet mreže širio.

Ali da vidimo šta vam je zaista potrebno za sistem za koji je najavljeno da će uskoro bito dostupan u Srbiji, a čije smo komponente ekskluzivno isprobali.

U tome nam je pomogao Veljko Petrović, IT menadžer u kompaniji Comtrade. Kroz razgovor sa Veljkom, približićevamo vam i osnove sistema.

*Da li je komplikovano postavljanje opreme?

- Ne, postavljanje opreme i podizanje celog sistema je prilično pojednostavljeno. Zapravo ceo sistem se sastoji od dve komponente, to su antena i ruter. Oba se povezuju pripadajućim kablovima sa posebnim konektorima u odgovarajućim oblicima tako da je nemoguće povezati pogrešan kabl u određeni priključak.

Nakon što se sve poveže i antena postavi na mesto koje ima otvoren pogled ka nebu, potrebno je uključiti sistem u struju i pokrenuti aplikaciju na telefonu.

Sve ostalo sistem radi automatski a aplikacija na telefonu Vas vodi kroz par koraka neophodnih za logovanje na sistem i podešavanje WiFi mreže. Kada kažem automatski to podrazumeva da će se antena sama uz pomoć internih motora usmeriti u pravom smeru u kome će imati najbolji prijem satelitskog signala. Ukoliko korisnik ima nedoumicu oko postavljanja same antene u aplikaciji ima opcija i za to, koja će uz pomoć kamere i AR-a pomoći da se nađe najbolje mesto za antenu.

Mi smo sve povezali i pustili u rad za nekih 10 minuta, doduše, prvo uključivanje uređaja zahteva nešto duže čekanje da antena uhvati signal, nakon toga je sve veoma lako i brzo.

Može i na selu da radi

Sistem je dizajniran da pruži internet servis u ruralnim sredinama gde ne postoji nikakva infrastruktura ili infrastruktura nedovoljnog kapaciteta.

Konkretan uređaj koji smo testirali pripada „Starlink RV“ tipu uređaja koji je namenjen kamp prikolicama i kamperima i samim tim korišćenju u zabačenim ruralnim sredinama uz često menjanje lokacija gde je moguće da nema ni mobilnog signala.

Naravno, sistem radi i u urbanoj sredini kao što smo i mi demonstrirali ali je neisplativ, jer u urbanim sredinama postoje mnogo ekonomičnija rešenja sa boljim performansama (optički, kablovski, 4G internet).

Što se preduslova za rad tiče, to je bukvalno pogled u otvoreno nebo i strujna utičnica.

*Da li se može očekivati dobra pokrivenost interneta, naročito što je i zamišljeno kao rešenje za zabačene delove zemljine kugle?

- Kada je SpaceX ponudio servis u beta fazi razvoja u oktobru 2020. pokrivenost je bila prilično ograničena kao i performanse. Ključan faktor u pokrivenosti signalom i brzini interneta je broj satelita u orbiti.

To je nešto na čemu kompanija SpaceX konstantno radi zahvaljujući sopstvenoj raketi Falkon 9 koja je uzgred i dizajnirana za višekratnu upotrebu i omogućava visoku učestalost i niske troškove lansiranja do srazmere koja je do sada neviđena u svemirskoj industriji.

To je omogućilo rapidan razvoj mreže, a svako novo lansiranje rakete znači oko 60 satelita više u orbiti, a trenutno Starlink se sastoji od preko 3.000 aktivnih satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO), koji komuniciraju sa zemaljskim primopredajnicima raspoređenim po državama gde se servis nudi. Ukupno je planirano da se rasporedi oko 12.000 satelita, sa mogućim kasnijim proširenjem na čak 42.000.

Da bi sistem pružao servis i u najzabačenijim delovima planete kao što su severni i južni pol ili nasred tihog okeana gde nema zemaljskih primopredajnika, potrebno je da prođe par godina dok se broj satelita ne uveća dovoljno, a postojeći sateliti ne zamene novijom verzijom koja ima laserske među konekcije.

*Koje brzine mogu da se očekuju?

- Teoretska brzina za koju je sistem projektovan u ovoj iteraciji je 500 Mbps ali u punoj konstelaciji satelita. Korisnici prijavljuju razna iskustva što se toga tiče, brzina može varirati od trenutka do trenutka, od 50 do 250 Mbps, mi smo recimo u jednom trenutku izmerili i malo preko 300 Mbps uz prosečnu latenciju od 40-50 ms što je izuzetan rezultat za ovaj tip pristupa internetu i bez problema omogućava igranje online igara ili glasovne i video pozive bez primetnog kašnjenja, kao i 4K video sa Netflix-a ili YouTube-a.

Ipak, brzina može varirati čak i zbog vremenskih uslova napolju, niske oblačnosti, snega, kiše, ali prekida ne bi smelo da bude ni u kakvim uslovima što je za satelitski pristup internetu kuriozitet.

Ovo omogućava niska orbita u kojoj se sateliti nalaze, 550 km visine što je drastično bliže Zemlji nego sateliti u geo stacionarnoj orbiti na 35700 km koje koriste neki drugi provajderi.

*Da li oprema koju testiramo može već da bude podešena u Srbiji, ili je potrebno odobrenje od strane regulatornih tela?

- Kako smo na test dobili uređaj koji je namenjen kamperima i onima koji putuju i menjaju države koje posećuju, a evidentno je da smo to dokazali i empirijski, uređaj je uspešno podešen i testiran na teritoriji Srbije. Za tako nešto nije neophodno nikakvo odobrenje regulatornih tela, ali jeste za zvanično prisustvo Starlink-a u Srbiji kao i komercijalna dostupnost servisa na našem tržištu.

Pored ovog servisa namenjenog kamperima postoji i stacionarni sistem namenjen onima koji imaju vikendice ili kuće a nemaju alternativu. Takav sistem je na primer geografski zaključan i ne bi radio van lokacije za koju je namenjen i registrovan.

Nažalost za tako nešto ćemo morati da sačekamo da se Starlink i zvanično pojavi u Srbiji, a prema najvava, to se može desiti već početkom sledeće godine.

*Šta možemo da očekujemo, koje cene? Kako je najavljivano, paket košta od 500 evra bez ostalih troškova, da li ide i iznad te cifre kad je reč o Srbiji?

- To na žalost ne možemo znati tačno sve dok ne vidimo i zvaničan cenovnik u dinarima kada se Starlink pojavi kod nas. Inače trošak nabavke ovog sistema je dvojak, korisnik plaća opremu jednokratno i ona ostaje trajno u njegovom vlasništvu i na to se dodaje mesečna pretplata.

Ono što možemo da primetimo da su cene koliko-toliko konzistentne bez obzira o kojoj državi u regionu se radi.

Na primer, u vreme pisanja ovog teksta prema cenovniku na Starlink web sajtu u susednoj Severnoj Makedoniji uređaj košta nešto ispod 350 evra a mesečna pretplata za stacionarni sistem je 60 evra a 75 za kampere.

Identične su cene recimo i u Sloveniji dok je u Hrvatskoj stacionarni sistem 500 evra ali je zato mesečna pretplata 50 evra dok je za kampere 60. Za sada možemo samo da nagađamo, ali realno je očekivati nešto slično i kod nas.

*Kako je i najavljen kao sistem koji nije konkurencija internet provajderima, gde vi vidite njegovu najveću buduću primenu?

- Upravo tamo gde je i zamišljen da bude, kuće, vikendice u zabačenim krajevima bez drugog načina pristupa internetu i onima koji dosta putuju kamperom i provode recimo celu sezonu na obali nekog mora a ne žele da se izlažu trošku interneta u romingu. Ne bih isključio ni primenu kod onih koji žive na vodi, recimo na nekoj obali reke na splavu.

Iako ovaj sistem zaista nije zamišljen kao konkurencija internet provajderima, performanse su tu i vremenom će biti sve bolje, ali očekivano je i da će cena padati.

Konkurencija ne spava, a među zapaženijima tu su Amazon i OneWeb, tako da su svi izgledi da tržište satelitskog pristupa internetu tek čeka svoj pravi boom u skorijoj budućnosti, kaže za Telegraf Biznis Veljko Petrović.

Inače, Starlink je nedavno podelio snimak ekrana na Tviteru koji pokazuje mapu dostupnosti usluge. Usluga je trenutno dostupna u većem delu Evrope i Severne Amerike, kao i delovima Južne Amerike, Australije i Novog Zelanda.

Veći deo sveta prikazan je kao „Uskoro“, a tu spada i Srbija. Dostupnost u ovim zemljama, uključujući Srbiju, se očekuje tokom 2023. godine.

Pored Srbije i regiona, Starlink uskoro stiže i u Afriku, Tursku, Indiju i još pojedine delove Azije.

Pažljivi posmatrači, već su uočili prelete satelita na nebu iznad Srbije i golim okom.

(Telegraf Biznis)