Da li je moguće prevariti kompanijske testove ličnosti i može li poslodavac da otkrije prevarante?

Ovaj način testiranja i dalje stran za većinu onih koji u našoj zemlji traže posao

Zainteresovao vas je oglas za posao, poslali ste CV i motivaciono pismo, poslodavac je zadovoljan, ali nedovoljno da vas zaposli. Zove vas na drugi krug razgovora, a tamo vas čeka – test ličnosti. Da li odgovarati iskreno, ili pokušati pogoditi senzibilitet poslodavca i vredi li uopšte pokušati prevariti sistem?

Teme za vas

Praksu da deo selekcije kandidata za posao čine i razni testovi, od testova sposobnosti, preko testova znanja, pa sve do testova ličnosti, poslednjih godina sve češće preuzimaju i kompanije koje posluju u Srbiji.

Kako je ovaj način testiranja i dalje stran za većinu onih koji u našoj zemlji traže posao, mnogi se pri susretu sa papirom i olovkom blokiraju. Da stvar bude čudnija, mnogo više ih od testova znanja i veština brine ih test ličnosti na koji, tvrde stručnjaci, ali nas nisu baš ubedili - ne postoje tačni i pogrešni odgovori sve dok kandidat odgovara iskreno.

Menadžer za ljudske resurse, psiholog Slavica Marković, objašnjava da ovi testovi pomažu poslodavcima da predvide najverovatnije ponašanje kandidata na radnom mestu.

- Testovi ličnosti su, ako su sastavljen po pravilima struke, dobar alat za poslodavce koji im pomaže da zaposle prave ljude, jer danas kompanijama više nije važno samo da ste dobar stručnjak, već i da se uklapate u kulturu koju firma neguje, da dobro funkcionišete kao deo tima, da ste vredni poverenja koje vam ukazuje - objašnjava ona.

Ona objašnjava da je na takvim testovima najvažnije da se kandidati opuste i da odgovaraju iskreno, jer za test ličnosti ne postoji priprema. Ipak, da li je realno očekivati da kandidati budu iskreni ako su svesni da im od rezultata testa zavisi da li će dobiti posao.

- Na dobro formulisanim testovima ličnosti uspešno može da vara samo sociopata - kaže ona polušaljivo.

- Oni su napravljeni tako da, za kratko vreme koje kandidati imaju za rešavanje, ne stižu da nađu vezu između postavljenih pitanja i uspeha na radnom mestu, pa ne znaju ni šta tačno poslodavac "peca" postavljajući ih. Takođe, u ozbiljnim testovima ista pitanja postavljena su više puta tokom testa na više različitih načina, pa je potrebna ozbiljna samokontrola u laganju da biste svaki put slagali isto, a za jako kratko vreme - objašnjava Marković i dodaje da je kasnije na psiholozima da naučnim metodama iz ovih odgovora izvuku relevantne zaključke.

Jedan takav test polagao je Dragan M. pre nego što je dobio mesto u programu plaćene obuke.

- Dobili smo papir sa stotinak pitanja koja su bila skalirana na pet nivoa, od "ne nikako", do "da, svakako". Pored toga su bila i pitanja vezna za logičko razmišljanje, nešto poput testa inteligencije, ali i deo sa etičkim dilemama. Najviše onih koji nisu dobili šansu za ovu obuku, "pali" su na testu ličnosti - objašnjava on.

Kaže da su svi oni upali u zamku da daju društveno poželjne odgovore.

- Ispalo je da niko od njih nikada u životu nije pogledao porno film, da na poslu nikada ne čitaju vesti sa telefona, da nikada nisu prevarili nikoga u životu i da nikada ništa nisu slagali. Problem je što je jedno pitanje "Da li ste nekada nekoga slagali?", a onda, 20 pitanja kasnije sledi drugo "Da li se plašite da ćete biti otkriveni u laži". Pa na prvo odgovore "ne", a na drugo "da" i ukopaju se, narodski rečeno - objašnjava on.

Jedno istraživanje na ovu temu je pokazalo da se može očekivati da 33 odsto kandidata vara, s tim da 1 odsto kandidata čine potpuni lažovi, 8 odsto njih laže o pojedinim osobinama, a 24 odsto govori da ima osobine koje nema, na primer, da je organizovan iako nije, ili kandidat ocenjuje sebe kao izuzetno upornu osobu, a on je zapravo prosečno istrajan kao i većina drugih ljudi.

Kandidate bi pre polaganja testa trebalo obavestiti da postoje mehanizmi koji registruju nedoslednost u davanju odgovora. A čak i da neko ne prođe, to prema mišljenju Markovićeve nije smak sveta.

- Čak i ako ne dobijete posao nakon jednog takvog testa, to što ste ga polagali može da bude dobra stvar. Pozovite HR-a sa kojim ste bili u kontaktu i zamolite ga da vam kaže zbog čega niste primljeni i šta vam je nedostajalo, da biste znali da poradite na tim osobinama za sledeći razgovor - optimistična je sagovornica Telegrafa.

(Telegraf Biznis.)