Kandidati se i ne pojave na intervjuu, firme ćute o plati do samog kraja: Ko je u pravu?
Potencijalni zaposleni kritikuju manjak informacija u oglasima za posao, a poslodavci smatraju da ima dosta neodgovornih kandidata
Kada konkurišete za neki posao, verovatno kao i većina obraćate pažnju na ove stvari: da li je vezan za vašu struku, kakvo je radno okruženje, kolika je plata, da li je firma pouzdana. Onda na red dolaze i stavke kao što su blizina stanu/kući, odnosno lokacija, zatim prekovremeni rad, uslovi vezani za dane odmora/bolovanje.
Međutim, koliko bitnih informacija zaista saznamo na prvom intervjuu? U oglasima se obično navodi, naravno, naziv kompanije i delatnost, adresa, radno vreme, i šta se očekuje od potencijalnog zaposlenog. Ipak, retko kada piše plata, posebno ako je reč o visokoj poziciji i dobrim uslovima rada.
Postoje određena "pravila" vezana za samo zapošljavanje, ali i rad u kompaniji, a koja se odnose na zarade. Zašto se o zaradama ćuti? Kada ste već zaposleni negde, iz barem dva razloga: tako se štite lični podaci radnika (1) i izbegava se rivalitet među kolegama (2).
Iz istih razloga je čest slučaj da se o plati potencijalnog zaposlenog priča tek po završetku konkursa, kada se kompanija odluči za konkretnog kandidata. Ili da on dalje ne bi prenosio te informacije i otišao kod konkurencije, ili zato što plata ponekad nije fiksna: ponudi se druga cifra kandidatima, u skladu sa njihovim znanjem i iskustvom.
S druge strane, kandidati su često nezadovoljni zbog takvog stava, jer žele da znaju za koji iznos treba da rade, i neće da "gube vreme" ako ta cifra nije prema njihovom standardu. "Čim me pita za platu, znači da ga samo to zanima, a ne i posao", čujemo od nekih poslodavaca.
Ipak, to je mač sa dve oštrice. Ma koliko insistiranje samo na plati bilo odbojno poslodavcu, isto tako je legitimno pravo svake osobe koja treba negde da se zaposli - da zna visinu svoje zarade. Na kraju je i sazna, ali prema mišljenju mnogih, kasno. "To treba da bude sastavni deo oglasa, kao i informacije o regresu, toplom obroku, bonusima, prekovremenim satima, noćnom radu...", čitamo na Tviteru ovih dana.
Opet, nailazimo i na firme koje stoje iza toga da je dobar deo kandidata za posao - nedogovoran. Uglavnom se misli na to da se neki čak ni ne pojave na intervjuu, ili žele da promene termin, ako je zakazan za rano jutro. Činjenica je da postoji izvestan broj mladih, pa i starijih, koji šalju svoje radne biografije, ali...
Ili nisu dovoljno zainteresovani ili se ne informišu o firmi u kojoj traže zaposlenje, pre odlaska na razgovor za posao. Takođe, poslodavci neretko zameraju način oblačenja, stav kandidata za posao, iznošenje sopstvenih zahteva, pre bilo kakvog iskazivanja želje da se zaista uklope u novi tim.
Brojne studije svedoče da u tom smislu danas, na tržištu rada, najviše problema imaju milenijalci. S jedne strane se teže uklapaju u novu radnu sredinu, dok sa druge strane - imaju visok nivo samopouzdanja, koji je često "bez pokrića", navode neki regruteri.
(Telegraf Biznis/B.Đ.)