Posetili smo mesto u Dubaiju gde su pravili novu Evropu, a sve je propalo: Ovako sad izgleda World Islands

Danas, 20 godina i nekoliko milijardi dolara kasnije, projekt zjapi prazan u moru. Postoje glasine i da tone

"Da li znate da je to na vodi?! A da li znate da tamo ničeg nema? Mi za to ne znamo, niko nam ne traži da ih vozim tamo, ko se toga seća?!", krenuo je da nas rešeta taksista kada smo ga zamolili da nas odveze na najbližu tačku odakle bi mogao da se ukaže nekada najveći projekat na svetu - The World Islands.

Velelepni arhipelag je sastavljen od 300 malih ostrvceta koji izgledaju kao karta sveta. Smešten je na obalama Dubaija, ali je projekat propao. Mi smo probali da zamislimo kako bi bilo da je trenutno u funkciji zbog čega smo bili određeno vreme na plaži s koje pogled puca na pučinu i tu, neki će reći utopiju.

Gradnja Dubai Worlda počela je 2003, a stala je 2008. godine. Više od polovine ostrva je u prvom naletu prodato privatnim investitorima, a trebalo je da postanu turistički rizorti s luksuznim vilama.

Danas, 20 godina i nekoliko milijardi dolara kasnije, gotovo sva ostrva zjape prazna.

Još pre tih dvadesetak godina, The World Islands bio je predmet mnogih spekulacija. Sada, ono što je nekada bio jedan od najambicioznijih projekata Ujedinjenih Arapskih Emirata, više liči na peščani grad duhova, delujući zapravo kao otelotvorenje globalnih finansijskih borbi koje su tako snažno uticale na Dubajii kasnih dvehiljaditih.

Šta se tačno dogodilo sa Svetskim ostrvima, kako izgleda skoro dvadeset godina kasnije i ima li nade da dostigne svoj zamišljeni potencijal?

Mi smo bili na najbližoj plaži od ovih ostrva i gotovo da niko ih više i ne pominje. Pitali smo i tamošnje stanovnike, ali i ljude iz razvojne agencije, i svi odmahuju glavom na pitanje da li će se projekat nastaviti.

Sa ove obale, vide se obrisi nečega što je moglo biti velelepno. Poneki brod osvetljava put do zaboravljenog sveta.

Šta je zapravo projekat The World Islands?

Osrtva su kolekcija manjih dizajniranih da repliciraju svet u minijaturi, pri čemu je svako ostrvo nazvano po odgovarajućoj zemlji. Prvi put najavljena 2003. godine, Svetska ostrva su obećavala da će biti sledeća velika stvar u oblasti luksuznih putovanja, sa članovima globalne elite, uključujući Ričarda Bensona i pokojnog Karla Lagerfelda, koji su hteli da budu deo akcije.

Kao što je standard u blistavom gradu Dubaiju, Svetska ostrva, naravno, nisu prirodni fenomen; arhipelag koji je napravio čovek stvorila je razvojna firma Nakheel Projects sa sedištem u Dubaiju, ime povezano sa mnogim projektima visokog profila širom tamošnjeg  regiona, uključujući St. Regis Dubai, kao i The Palm.

Veštačka ostrva su nastala iskopavanjem peska iz Zaliva i transportom na određeno mesto, a nekoliko miliona tona je korišćeno da bi se isti održao na mestu. Ukupno, na svetskim ostrvima postoji 300 ostrva. Cela kolekcija pokriva oko 5,4 milje u prečniku.

Međutim, uprkos buci koja je nastala kada je projekat počeo, finansijski krah 2008. je zaustavio rad na ambicioznom razvoju. U ovom trenutku, procenjeno je da je već potrošeno skoro 15 milijardi dolara, ali je samo jedno ostrvo završeno, a ostatak je u različitim fazama.

Među haosom informacija, pojavile su se i one da ostrva jednostavno tonu u okean. Gradske vlasti su to demantovale.

Trenutni razvoj

Od kada su radovi stali, bilo je više izveštaja o ponovnom pokretanju projekta, ali zasad ništa nije bilo doboljno obećavajuće.

Postoji doduše jedan, zove se "Srce Evrope" i njegov razvoj je trenutno u toku. On će biti manji od prvobitnog projekta, i trebalo bi da prikaže evropski kontinent. Idu toliko daleko da će u nekim oblastima biti stvoreni veštački vremenski uslovi, uključujući kišu i sneg.

Ideja ovog ambicioznog projekta je da predstavi najbolje lokacije Evrope, kroz najveći luksuz, najbolja kulturna, gastronomska iskustva, barove, butike, kafiće i zabavne sadržaje. Da bi doživljaj Evrope bio potpun, čak će i evropska valuta "evro" biti u upotrebi. Za sve one koji ne mogu da se odluče koju bi državu pre posetili, ovo će biti idealno odmaralište, jer će moći da uživaju u čarima Švedske, Venecije, Nemačke, Sankt Petersburga, Azurne obale, Švajcarske, ili Portofino sela na italijanskoj rivijeri.

Sva ostrva biće povezana su mostovima, a jedina prevozna sredstva biće čamci, hidroavioni i helikopteri.

Kompanija Kleindienst je bila jeda od prvobitnih vlasnika ostrva i kupili su "Austriju". Drugi investitori razumljivo, napustili su brod kada su se pojavili problemi, ali je ova grupa zadržala svoj imetak.

Projekat Srce Evrope obuhvata izgradnju niza luksuznih hotela, privatnih i plutajućih vila. Iako je veći deo ambicioznog projekta još uvek u razvoju, smatra se da bi neki hoteli mogli da dočekaju goste već sledeće godine.

I dok se čeka da se Srce Evrope otvori, gosti mogu da posete arhipelag Libansko ostrvo, koje je bilo jedino ostrvo koje je završeno kada su radovi na projektu prvobitno zaustavljeni 2008. Posetioci Dubaija mogu da odu na jednodnevni izlet na to ostrvo gde su može uživati u klubu na plaži, restoranu na bazenu i plažama.

Ostrvo je takođe dostupno za ekskluzivno iznajmljivanje za korporativne događaje, venčanja ili privatna okupljanja.

Takođe je moguće organizovati izlete brodom po napuštenim ostrvima, sa privatnim jahtama.

Da li je neko od ostrva na prodaju?

Uglavnom, mogućnosti razvoja i kupovine ovih ostrva je strogo čuvana tajna. Stara lista za celu kolekciju datira iz vremena kada su Svetska ostrva bila samo uzbudljiv koncept. Poznata je cena za jedno - 16.000 dolara. A budući investitori mogu da ulažu u deo izgradnje, ili da kupe samo objekat. Kako ko želi.

(V.B.)