Smiljan Radić osvojio "Nobela za arhitekturu": Nagrađen za "radikalnu originalnost" i optimizam

Čileanski arhitekta Smiljan Radić, čiji često eksperimentalni projekti uključuju paviljon u obliku krofne u Londonu i restoran koji drže kamene gromade u Santijagu, proglašen je u četvrtak dobitnikom ovogodišnje Prickerove nagrade — priznanja koje se često naziva ekvivalentom Nobelove nagrade u oblasti arhitekture.

Iako dizajni ovog šezdesetogodišnjaka na prvi pogled mogu delovati inženjerski nesigurno ili čak nedovršeno, žiri je u obrazloženju naveo da njegovi objekti uzdižu one koji u njih uđu, nazivajući njegov rad „optimističnim i tiho radosnim“, piše CNN.

Teme za vas

Uspon čileanske arhitekture na svetskoj sceni

Radić postaje peti latinoamerički arhitekta koji je osvojio ovu prestižnu nagradu u njenoj 47 godina dugoj istoriji. Prvi put dodeljena modernističkom pioniru Filipu Džonsonu 1979. godine, ova godišnja nagrada je od tada odala počast mnogim najuticajnijim ličnostima profesije, uključujući pokojnu Zahu Hadid, Normana Forstera i Rema Kolhasa. Međutim, poslednjih godina žiriji sve više prepoznaju manje poznate arhitekte posvećene projektima manjeg obima ili društveno angažovanom dizajnu.

Osnovana 1995. godine, Radićeva istoimena firma završila je preko 60 projekata koji obuhvataju stambene objekte, umetničke prostore, nagrađivanu vinariju, pa čak i nadstrešnicu za autobusko stajalište u Austriji. Iako je radio širom Amerike i Evrope, većina njegovih zgrada izgrađena je u njegovom rodnom Čileu.

Među najznačajnijima je "Teatro del Bíobío", centar za scenske umetnosti u gradu Konsepsion koji noću, kroz polutransparentnu fasadu, zrači toplom svetlošću poput papirnog lampiona. Takođe je nadgledao besprekorno - ali ništa manje savremeno - proširenje Čileanskog muzeja prekolumbovske umetnosti iz 18. veka u glavnom gradu Santijagu.

Spoj sirove prirode i modernog dizajna

Radić na promišljen način suprotstavlja veštačke i prirodne materijale, pri čemu su strukture ponekad ukopane u stenoviti teren ili deluju kao da izranjaju iz zemlje. Krov njegovog čuvenog restorana „Mestizo“, takođe u prestonici, drže ogromni noseći blokovi kamena iz lokalnog kamenoloma; njegova kuća „Pite“, rezidencija u obližnjem Papudu, smeštena je na litici koja je štiti od preovlađujućih vetrova.

U razgovoru za CNN putem imejla uoči objave, Radić je rekao da njegov pristup materijalima uvek zavisi od konteksta lokacije na kojoj projektuje.

- Prirodno je da se isti materijal razume veoma različito u zavisnosti od upotrebe i istorijskog položaja na određenom mestu. Razumevanje te tenzije na različitim mestima gde gradim je ono što je važno u mom radu - napisao je.

Radićev međunarodni profil značajno je porastao 2014. godine, kada je postao jedan od najmlađih arhitekata ikada pozvanih da dizajnira "Serpentine Pavilion". Ova godišnja porudžbina galerije Serpentine u londonskom Kensington Gardensu smatra se jednom od najpoželjnijih počasti u profesiji (Frenk Geri, Oskar Nimajer i Hadid bila su neka od slavnih imena pre Radića), a mnogi su Radića smatrali iznenađujućim izborom - uključujući i njega samog.

- U to vreme, za mene je bilo veliko iznenađenje što sam izabran da gradim taj paviljon. Baš kao što je i primanje ove nagrade sada iznenađenje - rekao je on.

Njegov dizajn je takođe prevazišao očekivanja: u jednom od najnadrealnijih paviljona do sada, pozvao je posetioce u prsten od fiberglasa nalik čauri, postavljen na veliko kamenje koje je izgledalo kao da je ležerno razbacano po travnjaku galerije. Pohvale koje su usledile imale su značajan uticaj na njegovu karijeru, rekao je Radić.

Arhitekta koji odbija kategorizaciju

U godinama nakon toga, završio je radove u Hrvatskoj, Italiji i SAD, gde je dizajnirao glavnu prodavnicu modnog brenda Alexander McQueen u Majamiju. Na drugim mestima, proizveo je inovativni vazdušni paviljon za Čileansko bijenale arhitekture 2023. godine, a trenutno ima tekuće projekte u Velikoj Britaniji, Španiji, Švajcarskoj i Albaniji, uključujući kompleks stambenih kula.

Raznolikost ovih dizajna pokazuje da je Radić arhitekta koji prkosi kategorizaciji - i onaj koji namerno izbegava prepoznatljiv "lični stil".

- Stil ponekad znači imati neprekidnu liniju rešenja kroz širok spektar zaista različitih projekata - filter koji proizvodi određeni formalni potpis. Meni lično je to dosadno; barem je to nešto što uvek pokušavam da izbegnem. Preferiram da rešavam projekte od slučaja do slučaja, stvarajući mesta koja mogu navesti ljude da razmišljaju o svojoj materijalnoj stvarnosti i sećanju na drugačiji način, iz drugog ugla gledanja - kaže.

Ove godine se navršava 10 godina otkako je njegov sunarodnik Alehandro Aravena postao prvi Čileanac koji je osvojio Prickerovu nagradu. To je bilo postignuće za koje je Radić rekao da je imalo "veliki efekat" na arhitekte u zemlji.

- Mislim da je to stvorilo neku vrstu zajedničke ideje oko koje su se mnogi od njih osetili uključenim u isti razgovor sa drugih geografskih širina. Sada bi se ista stvar mogla ponoviti, nadam se - rekao je o Araveninoj pobedi.

Aravena, koji trenutno predsedava žirijem Prickerove nagrade, uzvratio je kompliment, pohvalivši Radića što deluje u "nemilosrdnim okolnostima, sa same ivice sveta, sa praksom od samo nekoliko saradnika". Izjava bivšeg laureata takođe je pohvalila Radićevu "radikalnu originalnost" i to što "neočigledno čini očiglednim".

Kontroverze oko Fondacije i integritet nagrade

Godišnju nagradu, koju su osnovali članovi porodice koja stoji iza hotela „Hyatt“, sponzoriše Fondacija Hyatt i modelovana je po uzoru na Nobela. Organizatori su nakratko odložili ovogodišnju objavu nakon što su dokumenti koje je objavilo Ministarstvo pravde SAD otkrili povezanost tadašnjeg izvršnog predsednika Toma Prickera sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom i njegovom saučesnicom Gislejn Maksvel.

Iako nije optužen za protivzakonito delovanje, Pricker se prošlog meseca povukao sa svoje funkcije u hotelskom lancu, rekavši da je "pokazao užasnu procenu održavajući kontakt" sa Epstinom i Maksvelovom. Organizatori nagrade su izjavili da će se on sada takođe "povući iz pitanja koja se odnose na nagradu", kako bi osigurali da ona "ostane fokusirana na arhitektonsku izvrsnost".

Upitan da li je uzeo tu stvar u obzir prilikom prihvatanja nagrade, Radić je rekao da sastav žirija - koji je pored Aravene uključivao bivše laureate En Lakaton i Kazujo Seđimu, kao i sudiju Vrhovnog suda SAD Stivena Brejera i dekanku arhitektonske škole na Jejlu Deboru Berke, između ostalih - garantuje integritet nagrade.

- Više od 30 godina moja opsesija je arhitektura. I dalje verujem da je arhitektura pozitivan čin, i dalje verujem da Prickerova nagrada ostaje deo tog pozitivnog čina, uprkos okolnostima - dodao je.

Radiću će biti dodeljen grant od 100.000 dolara i primiće bronzanu medalju na ceremoniji kasnije ove godine.

(Telegraf Biznis)