Stanovi u Beogradu i Zagrebu postali luksuz, ali ovaj grad bivše Jugoslavije kida sa cenama kvadrata!
Kupovina stana u Beogradu ili Zagrebu za veliki broj građana danas je postala gotovo nedostižan cilj. U poslednjih desetak godina cene nekretnina porasle su mnogo brže od zarada, a kvadrat u pojedinim delovima ova dva grada danas košta koliko je nekada vredela cela kuća u unutrašnjosti.
Teme za vas
Srpkinja otkrila koliko je zaradila za sezonu u Hrvatskoj: "Radila sam 13 sati dnevno, bez slobodnog dana"
Majka i ćerka sagradile kuću od onoga što mi svakodnevno bacamo pa je pretvorile u unosan biznis
Ekonomisti objašnjavaju da iza ovog rasta ne stoji jedan, već više faktora. Najpre, oba grada beleže stalni priliv stanovništva, novih kompanija i investicija, dok ponuda novih stanova ne uspeva da prati tražnju. Istovremeno, godine jeftinih stambenih kredita podstakle su veliki broj kupovina, a nakon pandemije naglo su porasli troškovi građevinskog materijala, energenata i radne snage, što je dodatno povećalo cenu novogradnje.
Posebnu ulogu ima i činjenica da se nekretnine sve češće kupuju kao vid ulaganja i zaštite kapitala od inflacije. U Srbiji se značajan broj stanova kupuje gotovinom, dok je u Hrvatskoj ulazak u evrozonu i šengenski prostor dodatno povećao interesovanje domaćih i stranih investitora.
Kada se uporede prestonice bivše Jugoslavije, vidi se da je Ljubljana danas najskuplja, gde kvadrat u novogradnji često dostiže između 4.000 i 5.500 evra. Odmah iza nje nalaze se Zagreb, sa cenama od oko 3.000 do 4.500 evra po kvadratnom metru, i Beograd, gde se prosečne cene kreću između 2.700 i 3.500 evra, dok na najatraktivnijim lokacijama, poput Beograda na vodi, Dorćola ili Vračara, prelaze i 5.000 evra za kvadrat. U Sarajevu se stanovi uglavnom prodaju za 2.300 do 3.000 evra po kvadratu, u Podgorici između 1.900 i 2.700 evra, dok je Skoplje i dalje među najpovoljnijim prestonicama regiona, sa cenama od približno 1.700 do 2.500 evra po kvadratnom metru.
Iako su kamatne stope danas više nego pre nekoliko godina, većina analitičara ne očekuje ozbiljniji pad cena. Razlog je jednostavan - kvalitetnih stanova nema dovoljno, troškovi gradnje ostaju visoki, a nekretnine se i dalje smatraju jednim od najsigurnijih oblika ulaganja. Zbog toga se pre može očekivati usporavanje rasta nego značajnije pojeftinjenje, što znači da će Beograd i Zagreb još dugo ostati među najskupljim tržištima nekretnina u ovom delu Evrope.
(Telegraf Biznis)