Od metropole do privatnog ostrva u divljini: Mladi par kupio napušteno imanje i napravio raj po svojoj meri

Dok većina ljudi sanja o kući na moru ili vikendici u prirodi, Finac Klaus odlučio je da ostvari daleko neobičniji san: kupio je napušteno ostrvo i tamo izradio novi život. Na ostrvu koje je više od 40 godina bilo bez stanovnika, danas sa svojom partnerkom Johanom živi potpuno van komunalne infrastrukture. Nemaju priključak na električnu mrežu ni vodovod, a zime provode na temperaturama koje se spuštaju i do -35 stepeni Celzijusa.

Njihovu priču zabeležio je dokumentarni kanal Kirsten Dirksen, a preneo portal Faircompanies. Klaus je godinama živeo u Helsinkiju, ali je želeo mirniji i jednostavniji život. Kada je ugledao oglas za napušteno ostrvo, odlučio je da rizikuje.

Teme za vas

Kako je ispričao, dao je vrlo nisku ponudu koju je vlasnik odmah prihvatio. Kupovina mu je gotovo ispraznila bankovni račun, ali je zauzvrat postao vlasnik ostrva površine oko 1,5 hektara.

Dotadašnji vlasnik tamo je rođen 1946. godine, ali pošto nije imao naslednika, odlučio je da proda imanje - čime je završena jedna porodična priča, a započela druga. Na ostrvu ga nije sačekao uređeni dom, već zapuštena brvnara stara više od stotinu godina. Krov je bio urušen, deo drvenih greda istrutao, a priroda je tokom decenija gotovo potpuno preuzela celo imanje. Umesto da sve sruši i gradi iz početka, Klaus je odlučio da sačuva što je više moguće izvorne građevine.

Većinu materijala pronašao na sopstvenom ostrvu

Posebnost celog projekta jeste to što je veliki deo kuće nastao od materijala koje je pronašao na ostrvu. Sam je rušio stabla, obrađivao drvo i pripremao ga za gradnju. Trupce je ostavljao da se suše dve godine pre nego što ih je ugradio u kuću. Sedam stabala pretvorio je u oko 70 kvadratnih metara drvenog poda, dok je krov obnovio za svega 400 evra koristeći polovan materijal gde god je to bilo moguće.

Unutrašnje zidove obložio je mešavinom gline i peska koje je iskopao na sopstvenom zemljištu. Takav prirodni materijal pomaže u regulisanju vlage i zadržavanju toplote tokom dugih finskih zima. Električnu energiju proizvode pomoću solarnih panela koji tokom toplijih meseci obezbeđuju dovoljno energije za osnovne potrebe. Zimi se gotovo u potpunosti oslanjaju na drva.

Centralno mesto u kući zauzima peć teška gotovo tri tone koja, nakon nekoliko sati loženja, toplotu zadržava i do dva dana.

Moderni komoditet

Vodovod takođe nemaju. Pitku vodu dovoze sa izvora ili iz obližnjeg mesta, dok jezersku vodu koriste za pranje. U planu im je da iskopaju i sopstveni bunar. Veliki deo hrane pripremaju sami. Uzgajaju raž od koje peku tradicionalni finski hleb, imaju pčele, skupljaju čagu - gljivu od koje pripremaju čaj - a ribu često love u obližnjem jezeru. Namirnice čuvaju u zemljanom podrumu koji tokom cele godine ostaje dovoljno hladan, pa služi kao prirodni frižider.

Život na ostrvu nije uvek jednostavan. Kada temperature padnu na -35 stepeni, grejanje postaje pitanje opstanka. Dodatni problem nastaje u periodu kada jezero tek počinje da ledi ili da se odleđuje. Tada do ostrva nije moguće doći ni čamcem ni motornim sankama, pa porodica može ostati privremeno odsečena od kopna.

Ipak, Klaus kaže da upravo takav način života pruža ono što je godinama tražio - mir, slobodu i osećaj da je u potpunosti povezan sa prirodom. Na mestu koje je decenijama bilo napušteno danas se ponovo čuje život, a stara brvnara dobila je novu priliku zahvaljujući čoveku koji je odlučio da krene potpuno drugačijim putem od većine, prenosi Dnevno.

(Telegraf Biznis)