Suprug želi da proda kuću i novac da deci, žene nema ni u priči: Koja su njena prava?

Jedna žena u osamdesetim godinama našla se u nezavidnoj situaciji nakon što je njen drugi suprug, sa kojim je u braku oko deset godina, odlučio da proda njihovu kuću i novac od prodaje ostavi svojoj deci. Ona strahuje da bi, ukoliko njen suprug kasnije bude morao da ode u dom za stare, mogla da bude primorana da snosi troškove njegovog smeštaja, dok bi njegova deca u međuvremenu već potrošila nasledstvo.

Žena je svoju priču podelila tražeći savet o tome kakva prava ima i da li bi mogla da se nađe u situaciji da finansijski odgovara za suprugovu negu.

Teme za vas

Kako je objasnila, ona i njen suprug venčali su se pre otprilike deset godina i preselili u bungalov. Iako je imala novac i želela da se i njeno ime nađe u vlasničkim dokumentima nekretnine, suprug je to uvek odbijao.

On plaća većinu računa, ali, prema njenim rečima, ne voli da mu se novac gomila na bankovnom računu i želi da potroši sve što ima. U testamentu je nekretninu ostavio svojoj deci, dok supruzi nije namenio ništa.

Sada, međutim, govori o tome da proda kuću, novac da deci, a da se njih dvoje presele u iznajmljenu nekretninu.

"Moje pitanje je: ako se to dogodi i ako on kasnije bude morao da ode u dom za stare, da li ću ja biti u obavezi da doplaćujem troškove njegovog smeštaja? Ili će tu obavezu imati njegova deca, koja su već dobila svoje nasledstvo i verovatno ga već potrošila?“, zapitala se ona, a odgovor je potražila od portala This is Money.

Dodala je da njen suprug prima dobru privatnu i državnu penziju u Engleskoj, ali da to možda neće biti dovoljno da pokrije troškove buduće nege.

Da li supruga ima prava na kuću iako nije upisana kao vlasnica?

Činjenica da njeno ime nije navedeno u vlasničkim dokumentima ne znači automatski da žena nema nikakva prava na nekretninu.

Prema pravnom objašnjenju koje je dobila, u Engleskoj supružnik u određenim okolnostima može da stekne pravo na deo vrednosti nekretnine čak i kada nije upisan kao njen pravni vlasnik. To može biti slučaj ako je finansijski učestvovao u kupovini, otplati hipoteke ili većim ulaganjima u nekretninu, odnosno ako postoje dokazi da su supružnici nameravali da je poseduju zajedno.

U ovom slučaju, žena kaže da je imala novac i želela da njeno ime bude upisano u vlasničke dokumente kada su kupili bungalov. Ako može da dokaže da je finansijski doprinela kupovini, to bi potencijalno moglo da bude osnov za zahtev da joj pripada deo vrednosti nekretnine.

Ipak, sve bi zavisilo od konkretnih okolnosti i dostupnih dokaza. Zbog toga joj je savetovano da prikupi dokumentaciju o eventualnim finansijskim doprinosima i potraži savet advokata.

Ako se utvrdi da je suprug jedini pravni i stvarni vlasnik kuće, on bi, po pravilu, mogao da je proda bez njene saglasnosti. Međutim, ako ona ima pravo na deo vrednosti nekretnine, to bi moglo da ograniči njegovo pravo da njome slobodno raspolaže.

Postoji i druga mogućnost zaštite. Budući da je reč o bračnom domu u Engleskoj, žena bi mogla da razmotri upis takozvanih prava stanovanja supružnika (Home Rights) kod britanskog Katastra nekretnina (HM Land Registry).

Takav upis ne bi je učinio vlasnicom kuće, ali bi mogao da joj pomogne da zaštiti pravo stanovanja i spreči da se nekretninom raspolaže bez njenog znanja. Da li bi to bilo odgovarajuće rešenje u njenom slučaju, trebalo bi da proceni advokat.

Može li suprug da proda kuću i pokloni novac deci?

Ako je suprug vlasnik nekretnine i ima pravo na novac od njene prodaje, mogao bi da odluči da taj novac pokloni deci za života. Međutim, takav potez mogao bi da ima ozbiljne finansijske i pravne posledice, naročito ako mu kasnije bude potrebna dugotrajna nega.

Upravo na taj rizik ukazala je Džema Garsajd, partnerka u odeljenju za privatno pravo advokatske kancelarije Kingsley Napley.

Prema njenom objašnjenju, ako suprug proda kuću i pokloni novac deci, lokalne vlasti bi mogle da procene da je reč o namernom otuđenju imovine radi izbegavanja plaćanja troškova nege (deliberate deprivation of assets).

To znači da bi mogle da zaključe da je namerno umanjio svoju imovinu kako bi izbegao da sam finansira boravak u domu za stare.

Takav rizik je posebno važan kada se imovina prenosi članovima porodice u okolnostima u kojima se potreba za negom može razumno predvideti.

Ukoliko lokalne vlasti utvrde da je imovina namerno otuđena radi izbegavanja troškova, mogu prilikom finansijske procene da postupaju kao da suprug i dalje poseduje vrednost poklonjenog novca.

Drugim rečima, mogao bi da bude tretiran kao osoba koja ima dovoljno sredstava da sama plati negu, iako je novac već poklonio deci i više ga nema.

Dodatni problem je što deca ne mogu automatski biti primorana da vrate novac koji su dobila. Suprug bi se tako mogao naći u veoma teškoj finansijskoj situaciji, bez dovoljno sredstava za plaćanje nege, ali i bez prava na finansiranje koje bi inače mogao da dobije.

Zato bi, pre prodaje nekretnine ili prenosa novca na decu, bilo važno da supružnici potraže pravni savet i razmotre posledice takve odluke.

Da li supruga mora da plaća troškove njegovog doma za stare?

Ovo je pitanje koje ženu najviše brine, a odgovor stručnjakinje donosi joj određenu sigurnost.

Prema objašnjenju Džeme Garsajd, kada lokalne vlasti u Engleskoj procenjuju da li neko ispunjava uslove za finansiranje troškova nege, procenjuju finansijsko stanje osobe kojoj je nega potrebna.

Prihodi, štednja i imovina supružnika ne uračunavaju se u tu procenu. To znači da žena, samo zato što je supruga, ne bi bila dužna da plaća troškove njegovog boravka u domu za stare, bez obzira na to koliko novca ili imovine sama poseduje.

Ako suprugova penzija ne bi bila dovoljna da pokrije troškove nege, a on ne bi imao drugu imovinu, lokalne vlasti bi, pod uslovom da ispunjava kriterijume za finansiranje, mogle da pokriju razliku.

Ta obaveza ne bi automatski prešla ni na njegovu decu, čak i ako su već dobila i potrošila novac od prodaje kuće.

Ipak, postoji važan izuzetak.

Ako lokalne vlasti utvrde da je suprug namerno poklonio imovinu kako bi izbegao plaćanje troškova nege, mogle bi da ga tretiraju kao da i dalje poseduje taj novac i da mu zbog toga uskrate finansiranje koje bi inače mogao da dobije.

U takvoj situaciji, problem bi bio u njegovom sopstvenom raspolaganju imovinom, a ne u tome što bi supruga automatski postala odgovorna za njegove troškove.

Šta bi supružnici trebalo da urade pre nego što donesu odluku?

Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno da supružnici na vreme razmotre svoja imovinska prava, buduće troškove stanovanja i moguće potrebe za negom u starosti.

Za ženu bi prvi korak bio da se samostalno posavetuje sa advokatom kako bi utvrdila da li ima bilo kakva prava na kuću i da li može da zaštiti svoje pravo stanovanja.

Ako je suprug spreman na razgovor, stručnjaci savetuju da zajedno razmotre mogućnosti koje bi omogućile da on pomogne svojoj deci, a da istovremeno ne ugrozi sopstvenu finansijsku sigurnost i stambenu budućnost supruge.

Pre prodaje kuće i poklanjanja novca, važno je razmotriti i potencijalne poreske posledice, kao i pravila koja se primenjuju kada se procenjuje pravo na finansiranje troškova nege.

Najvažnije je da žena ne pretpostavi da će ostati bez svih prava samo zato što nije upisana kao vlasnica kuće, ali ni da računa na to da će eventualna prava automatski sprečiti prodaju. Konkretan pravni položaj zavisi od okolnosti i dokaza, zbog čega bi savet advokata mogao da bude presudan pre nego što suprug preduzme bilo kakav nepovratan korak.

(Telegraf Biznis)