Luksuz ili potreba: Zašto nam je psihoterapija skupa, a gorivo, tretmani i cigarete - nisu

Iako tačni podaci ne postoje, iz internih krugova možemo zaključiti da Srbi sve više posećuju psihoterapeuta, a razlozi za to su razni. Ipak, i dalje ovaj vid terapije nije dovoljno izražen kod nas, kao u Americi ili Evropi, jer su ljudi skeptični, a sa druge strane, brinu "šta će reći okolina"

Najpre da razjasnimo: psihoterapeut nije isto što i psihijatar; on nema dozvolu da prepisuje lekove, i manje se bavi mentalnim poremećajima, a više odnosom duševnog i mentalnog.

Teme za vas

O njima, svakako, vladaju mnoge predrasude pa se ljudi teško odlučuju da odu na seanse: kažu "skupo je", sramota ih je, koriste se neadekvatnim izrazima kako bi objasnili da njima to nije potrebno. Na mišljenje o psihoterapiji su umnogome uticali i popularni lajf treneri, od kojih mnogi nemaju adekvatno znanje i licence za rad.

Sa druge strane, u Evropi, a posebno u Americi, odlazak kod psihoterapeuta je sasvim uobičajena stvar, štaviše - poželjna. S obzirom na svakodnevni stres u privatnom i poslovnom životu, ljudi se odlučuju kako za individualne, tako i za grupne, ili terapije za parove - ako su, na primer, pred razvodom.

Skoro polovina Amerikanaca, iz jedne ankete, svaki mesec za ove usluge izdvaja oko 400 dolara, u proseku, jer se seanse odvijaju na nedelju dana. U Srbiji, s obzirom na standard i demografsku sliku, finansijski momenat nije značajno bolji: ovde je cena od 20-25 evra (početnici u poslu), pa do 50 evra ili čak više, po seansi.

Ako u obzir uzmemo cifru od 25 evra, to znači da ćete na seanse mesečno potrošiti 100 evra, a mesec dana odlaska na terapiju je neki minimum. Recimo da je uobičajeno da klijenti, zbog jednog "problema", psihoterapeuta posećuju dva ili tri meseca. Imajte na umu da je ovo prosek, ponekad su u pitanju godine.

Sve i da u jednom krugu treba da izdvojite 200 ili 300 evra za psihoterapiju, postavlja se pitanje zašto nam je uvek skuplje ono "nevidljivo" ili "neopipljivo"? Mada seanse dugoročno daju rezultate i pomažu vam u verovatno najvažnijem aspektu, a to je psiha, ljudi će ipak radije izdvojiti za cigarete, piće u izlasku, kozmetičara, ili gorivo.

Ovo su samo neki od primera, lista je svakako duža i individualna.

Ljudi se jave psihoterapeutu kada se u nekoj oblasti života osećaju disfunkcionalno, najčešće zbog napada panike, depresije, problema u ljubavi, ozbiljnih problemi na poslu, kada su prisutne i stalne pretnje otkazom.

Zanimljivo je da, prema rečim psihologa, "lagodan" i finansijski stabilan život uopšte nije preduslov za sreću kod svih ljudi, a mnogi zaposleni u "jakim" firmama, s velikim platama, sve češće razmišljaju da odustanu od tog posla - zbog tenzije, obaveza ili loših odnosa unutar firme.

Telegraf je nedavno sproveo anketu, povodom poskupljenja cigareta, gde smo pitali ljude koliko mesečno izdvajaju za ovaj porok, a prosek je 3.000 dinara. Ako tome pridodamo kafe iz kafića ili piće kada izađemo, kao i gomilu grickalica koje stalno kupujemo "usput", jasno je da nam mnogo para odlazi na troškove koji nisu primarni.

S druge strane, činjenica je da bi se žene u Srbiji radije odrekle senase, odnosno pomoći psihoterapeuta pri nekom problemu, nego salonski sređenih noktiju ili nove frizure. Dakle, u proseku, na popularne manikire kao što je gel lak, godišnje damo između 12.000 i 24.000 dinara, u zavisnosti od cene usluge.

Odmah da vas demantujemo, razgovor sa kozmetičarkom, frizerkom ili drugaricom - nije isto što i odlazak kod psihoterapeuta.

Nećemo vam reći da se odreknete ovog zadovoljstva, ali razmislite sledeći put kada krenete da tražite izgovor zašto je seansa skupa. Ono što je muškarcima "slaba tačka" jesu kola. Oni će radije dati silne pare mesečno za održavanje automobila i benzin, nego da idu prevozom i ulože u neke druge stvari.

Takođe vam nećemo reći da je to pogrešno, jer nije, ali imajte na umu da mesečno, za gorivo, u proseku dajete oko 100 evra, ako živite u Beogradu. Dva meseca vožnje prevozom i preusmerenje sredstava na drugu stranu - mogu vam biti od koristi na duže staze.

Prema istraživanju, u Americi 1 milion ljudi svakodnevno odsustvuje s posla, zbog stresa.

(Telegraf Biznis)