Neverovatno poskupljenje! Za kilogram ovog paradajza traže i skoro 1.200 dinara, skuplji je od mesa
Cene paradajza na pijacama u Hrvatskoj dostigle su rekordne nivoe, a u pojedinim gradovima za kilogram čeri paradajza potrebno je izdvojiti i do 1.170 dinara (oko 10 evra). Time je ova sorta postala skuplja od kilograma svinjetine, a ponegde čak i od teletine.
Visoke cene hrane tokom letnjih meseci nisu neuobičajene zbog povećane potražnje u turističkoj sezoni, ali ovogodišnji rast cena pojedinih proizvoda posebno je izražen.
Teme za vas
Srpski biznismen preuzima Addiko u regionu: Slede velike promene u BiH, Srbiji i Crnoj Gori
Milijarderski projekat na Jadranu: Gradi se luksuzni kompleks sa hotelima, vilama i marinom
Zašto je čeri paradajz toliko skup?
Predsednik Udruženja međimurskih proizvođača paradajza „Črleno srce“, Pero Pušić, objašnjava da čeri paradajz nije standardna konzumna sorta i da njegova proizvodnja i distribucija imaju određene specifičnosti.
Kako navodi, sam uzgoj nije značajno zahtevniji od uzgoja klasičnog paradajza, ali su plodovi mnogo sitniji, zbog čega berba traje duže i zahteva više rada.
Dodatni razlog viših cena su troškovi pakovanja i transporta.
„Čeri paradajz se uglavnom prodaje u malim pakovanjima, što povećava logističke troškove. Zbog toga ga retko viđamo na akcijama u trgovinskim lancima“, rekao je Pušić.
On dodaje da potrošači ovu sortu biraju zbog njenog ukusa, jer je poznata po većoj slatkoći u odnosu na običan paradajz.
Proizvođači upozoravaju na visoke trgovačke marže
Pušić smatra da domaći proizvođači ne planiraju dodatna poskupljenja paradajza i drugog povrća tokom jeseni, ali ističe da će mnogo zavisiti od politike trgovinskih lanaca, piše Slobodna Dalmacija.
Prema njegovim rečima, proizvođači svoje proizvode prodaju po znatno nižim cenama nego što ih potrošači kasnije plaćaju u prodavnicama.
Kao primer navodi da se lubenice od proizvođača otkupljuju za oko 23 dinara po kilogramu (oko 20 evrocenti), dok je otkupna cena krompira između 35 i 41 dinar po kilogramu (30 do 35 evrocenti), a maloprodajne cene su višestruko više.
„Domaći proizvođači mogu da proizvedu većinu kultura koje tržište traži, ali je potrebno da trgovinski lanci budu spremni da ih otkupljuju po održivim cenama“, kaže Pušić.
Domaći ili uvozni paradajz?
Na policama prodavnica, pored domaćeg paradajza, nalazi se i uvozni, najčešće iz Španije i Italije.
Pušić smatra da domaći proizvođači imaju prednost kada je reč o kvalitetu.
Kako objašnjava, plodovi ubrani u optimalnoj zrelosti i plasirani na lokalno tržište zadržavaju bolji ukus od paradajza koji putuje nekoliko dana iz udaljenih zemalja pre nego što stigne do potrošača.
On na kraju ocenjuje da bi bolja povezanost domaće poljoprivredne proizvodnje i turističkog sektora mogla da doprinese većoj zastupljenosti domaćih proizvoda na tržištu i stabilnijim cenama.
(Telegraf Biznis)