Šta nas čeka na jesen i zimu: Hoće li suša i troškovi proizvodnje podići cene hrane?

Ekstremne temperature, dugotrajna suša i visoki troškovi proizvodnje ostaviće trag na poljoprivredi, ali ozbiljnijih nestašica hrane neće biti. Ovo je procena agrarnog analitičara Žarka Galetina, koji ipak upozorava na postepen rast cena tokom jeseni i zime, što bi kroz nekoliko meseci moglo značajno da optereti kućne budžete.

Posledice lošije sezone i nepovoljnih vremenskih uslova preliće se sa njiva na cene poljoprivrednih sirovina, a potom i na gotove prehrambene proizvode. Pritisak je dodatno pojačan jer se suša nadovezuje na već visoke troškove proizvodnje, geopolitičke tenzije, probleme u transportu i poskupljenje svih inputa.

Teme za vas

Žitarice i uljarice su osnova prehrambenog sistema - od brašna i ulja, do stočne hrane, mesa i mleka. Stoga svako odstupanje u njihovoj proizvodnji izaziva reakciju duž celog lanca.

Poseban problem ove sezone predstavlja kukuruz, čiji su prinosi značajno podbacili u delovima Evrope i na američkom kontinentu. Kako manja ponuda stvara pritisak na cene, poskupljenje kukuruza kao ključnog dela stočne hrane vremenom se prelijeva na meso i mleko.

Iako cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda nisu rasle brzo koliko se očekivalo, pritisak će stići do potrošača. Galetin navodi da će cene žitarica i uljarica nastaviti da rastu postepeno - "gore, polako, polako", bez naglih skokova.

Poskupljenje će se gomilati

Glavna poruka ove procene jeste da građani ne treba da očekuju scenario u kom će osnovni proizvodi preko noći poskupeti za nekoliko desetina procenata. Umesto naglog skoka, na tržištu je mnogo realniji postepeni rast.

Problem je što kupci takav rast možda neće odmah primetiti. Nekoliko procenata više na jednom artiklu, zatim novo povećanje par nedelja kasnije, pa dodatno poskupljenje u narednom delu lanca, na kraju mogu napraviti značajnu razliku u kućnom budžetu.

Rast troškova se ne zaustavlja kod proizvođača primarne poljoprivredne robe. Kada poskupi pšenica, kukuruz ili suncokret, veće izdatke najpre oseća prerađivačka industrija. Ona ih ugrađuje u svoju cenu, a zatim sledeći proizvođač dodaje svoje troškove i maržu.

Tako se cena postepeno povećava kroz čitav lanac - od njive do prodavnice. Zbog toga bi cene prerađenih prehrambenih proizvoda mogle da rastu brže od cena samih sirovina.

Klimatske promene postaju ekonomski problem

Ovogodišnja suša nije izolovan događaj. Sve češće ekstremne temperature i duži periodi bez padavina iz korena menjaju uslove u kojima poljoprivrednici proizvode hranu, što za agrar donosi veći rizik, više troškove i potpunu neizvesnost.

Proizvođači danas moraju računati na to da kiša može izostati u ključnoj fazi razvoja biljaka ili da će vrućine drastično oboriti prinose. U isto vreme, cene goriva, đubriva, zaštitnih sredstava i energije ostaju visoke, pa takva kombinacija postepeno menja strukturu cena hrane. Zbog toga očekivani jesenji rast cena, kako upozorava Galetin, nije samo kratkoročna posledica jedne loše sezone, već ima širi, strukturni karakter.

Galetin ne očekuje ozbiljne poremećaje na tržištu niti nestašice osnovnih namirnica, ali najavljuje jesen sa jasnim i postojanim trendom rasta cena. Taj rast neće biti dramatičan iz meseca u mesec, pa potrošači mogu imati utisak da se cene ne menjaju drastično.

Ipak, kada se napravi poređenje sa stanjem od pre nekoliko meseci, hrana bi u zbiru mogla da bude skuplja za čak 20 do 30 odsto. To ne znači da će svaki proizvod poskupeti jednako ili u isto vreme, već je reč o proceni ukupnog kumulativnog efekta kroz čitav lanac. Udar na kućni budžet zato neće doći kroz jedan cenovni šok, već kroz niz manjih povećanja koja se vremenom sabiraju.

Suša će tako svoju cenu naplatiti kroz tržište, čak i bez nestašica. Sa sve češćim ekstremnim vremenskim uslovima, glavno pitanje više nije samo koliko će hrane biti proizvedeno, već i koliko će koštati njena proizvodnja, piše EUpravozato.

(Telegraf Biznis)