Koliki kredit možete da dobijete ako radite za minimalac? Banke gledaju ono što mnogi zaboravljaju, evo i šta

Građani Srbije koji primaju minimalnu zaradu mogu da konkurišu za bankarski kredit, ali iznos koji će im biti odobren zavisi od mnogo više faktora nego što je sama visina plate. Čak i oni koji nemaju postojeće kredite mogu da se suoče sa ograničenjima zbog dozvoljenog minusa, kreditnih kartica ili radnog statusa.

Kako prenosi portal Kamatica, minimalna cena rada u Srbiji iznosi 371 dinar neto po radnom času, dok prosečna mesečna minimalna zarada iznosi približno 64.500 dinara.

Teme za vas

Na osnovu takvih primanja, okvirna mesečna rata koju bi banka mogla da odobri kreće se između 19.300 i 25.800 dinara. Međutim, to je samo teorijska računica, a ne garancija da će građanin zaista dobiti kredit.

Koliko plate može da ode na kredit?

Prilikom procene kreditne sposobnosti banke ne posmatraju samo iznos koji svakog meseca leže na račun klijenta. Presudno je koliko novca ostaje za svakodnevne životne troškove nakon plaćanja rate.

Prema okvirnoj računici, mesečno kreditno opterećenje najčešće se kreće između 30 i 40 odsto neto primanja. Kod građana sa minimalnom zaradom banke mogu primenjivati i strože kriterijume.

To znači da zaposleni koji prima oko 64.500 dinara mesečno može okvirno da računa na ratu od 19.300 dinara, dok bi gornja teorijska granica iznosila približno 25.800 dinara.

Konačan iznos kredita zavisi od kamatne stope, perioda otplate, postojećih obaveza i poslovne politike konkretne banke.

Kreditna kartica može da bude prepreka čak i kada je ne koristite

Jedan od detalja koji građani često zanemaruju jeste činjenica da banke prilikom procene zaduženosti uzimaju u obzir i odobrene limite po kreditnim karticama i dozvoljenim minusima.

To znači da čak i neiskorišćeni dozvoljeni minus može da smanji iznos nove pozajmice koju je banka spremna da odobri. Razlog je što se deo odobrenog limita, prema pravilima pojedinačne banke, može računati kao postojeće mesečno finansijsko opterećenje.

Zbog toga građanin koji redovno prima platu i nema aktivan gotovinski kredit ne mora automatski da ima potpuno slobodnu kreditnu sposobnost.

Keš kredit je realniji, stambeni mnogo teže dostupan

Za zaposlene sa minimalnom zaradom gotovinski krediti predstavljaju dostupniju opciju. U zavisnosti od uslova banke, moguće je konkurisati za pozajmicu od nekoliko stotina hiljada dinara, uz odgovarajući period otplate. Sa druge strane, stambeni kredit predstavlja znatno veći izazov.

Banke prilikom odlučivanja uzimaju u obzir osnovne životne troškove, pa nakon njihovog odbijanja od minimalne zarade često ne ostaje dovoljno prostora za otplatu stambenog kredita.

Jedno od mogućih rešenja jeste uključivanje kreditno sposobnog sudužnika, čija se primanja takođe razmatraju prilikom odlučivanja o zahtevu.

Nije važna samo plata, već i gde i koliko dugo radite

Na odluku banke značajno utiče i stabilnost zaposlenja. Prednost uglavnom imaju građani zaposleni na neodređeno vreme, dok oni sa ugovorima na određeno ili privremenim angažmanima mogu naići na dodatne prepreke.

Banke često zahtevaju i određeni kontinuitet zaposlenja, kao i urednu kreditnu istoriju. Posebno se proveravaju podaci Kreditnog biroa, odnosno da li je klijent ranije redovno izmirivao svoje finansijske obaveze.

Kako da povećate šanse za odobrenje?

Građanima koji planiraju da podnesu zahtev za kredit može koristiti da prethodno provere sve postojeće obaveze, uključujući dozvoljeni minus i kreditne kartice.

Gašenje nepotrebnih kreditnih limita može osloboditi deo kreditne sposobnosti, dok uključivanje sudužnika može povećati raspoloživa primanja koja banka uzima u obzir.

Pojedine banke nude i povoljnije uslove klijentima koji kod njih primaju zaradu. Ipak, pre potpisivanja ugovora posebno je važno uporediti efektivne kamatne stope (EKS), jer one, pored kamate, obuhvataju i relevantne prateće troškove kredita.

Na kraju, čak i kada dve osobe primaju identičnu platu, ne znači da će im banka odobriti isti iznos. Konačna odluka zavisi od ukupne finansijske situacije svakog klijenta.

(Telegraf Biznis/Kamatica)