Žene na donji veš troše i do pet puta više od muškaraca: Evo koliko ih ovaj „nevidljivi“ trošak košta

Istraživanja pokazuju da razlika nije samo u ceni gaćica i bokserica. Grudnjaci, različite vrste veša i češća kupovina utiču na kućni budžet, dok tržište ženskog donjeg veša u Francuskoj vredi milijarde evra.

Donji veš je jedan od onih troškova koji se retko nalaze na vrhu porodičnih finansijskih planova, ali se kupovina ponavlja tokom cele godine. Gaćice, bokserice, grudnjaci, potkošulje i čarape pojedinačno možda ne predstavljaju veliki izdatak, ali se na godišnjem nivou od njih formira tržište vredno milijarde evra. A kada se uporedi koliko za donji veš izdvajaju žene, a koliko muškarci, razlike mogu da budu iznenađujuće.

Teme za vas

Prema podacima britanske statistike koje je objavio „Gardijan“, domaćinstva u Velikoj Britaniji su, prema istraživanju za 2011. godinu, godišnje u proseku trošila 57,20 funti na ženski donji veš, naspram 26 funti na muški. To je više nego dvostruka razlika, iako se radi o starijim podacima koji ne predstavljaju današnje cene niti individualnu potrošnju svake žene i svakog muškarca.

Još izraženiji odnos zabeležen je u Francuskoj. Prema istraživanju Ipsosa predstavljenom 2016. godine, žene su u proseku trošile 131 evro godišnje na donji veš, dok je kod muškaraca taj iznos iznosio oko 28 evra. Drugim rečima, ženski godišnji budžet bio je gotovo pet puta veći. I ove brojke treba posmatrati u kontekstu vremena u kojem su prikupljene, a ne kao aktuelan evropski prosek.

Žensko tržište donjeg veša vredi milijarde evra

Da razlika nije samo pitanje individualnih navika, već i velikog potrošačkog tržišta, pokazuju noviji podaci iz Francuske. Prema analizi zasnovanoj na podacima kompanije Kantar i organizatora Salona međunarodne mode donjeg veša, francusko tržište ženskog donjeg veša, kućne i noćne odeće i pratećih proizvoda dostiglo je 2,08 milijardi evra u periodu od januara do oktobra 2024. godine.

Za poređenje, tržište muškog donjeg veša u istom periodu vredelo je oko 416 miliona evra. Reč je o različito definisanim tržišnim kategorijama, pa ove iznose ne treba predstavljati kao direktno poređenje ukupne potrošnje svih žena i muškaraca. Ipak, oni pokazuju koliko je ženski segment veći u ovoj kategoriji maloprodaje.

U ženskoj kategoriji značajan deo potrošnje odlazi na grudnjake, koji se razlikuju prema nameni, materijalu, konstrukciji i ceni. Pored osnovnog veša, tržište obuhvata i spavaćice, pidžame, čarape, hulahopke i druge proizvode. Muški segment je uže profilisan, sa boksericama kao dominantnim proizvodom.

Podaci za Francusku iz 2024. godine pokazuju i da muško tržište nije zanemarljivo: vrednost prodaje muškog donjeg veša porasla je za 0,7 odsto. Bokserice su činile oko 68 odsto potrošnje u toj kategoriji, dok su klasične slip-gaće zabeležile rast prodaje.

Nije sve u modi: Važni su cena, kvalitet i učestalost kupovine

Veći izdaci za ženski donji veš ne znače nužno da svaka žena kupuje skuplje proizvode ili da muškarci uvek biraju najjeftiniju opciju. Razlika nastaje i zbog broja različitih proizvoda koje potrošači kupuju, njihovih funkcija, učestalosti zamene i raspona cena.

Grudnjak, na primer, nije proizvod koji se može direktno uporediti sa jednim parom bokserica. Njegova cena zavisi od konstrukcije, materijala, podrške koju pruža i namene. Pritom, kupovina često obuhvata više različitih modela, dok su kod muškog donjeg veša osnovni izbori jednostavniji.

Da je reč o tržištu sa različitim navikama i očekivanjima, pokazuje i istraživanje američkog internet trgovca Adam & Eve, objavljeno 2020. godine. U anketi sprovedenoj među više od 1.000 odraslih Amerikanaca, oko 83 odsto ispitanika navelo je da godišnje na donji veš izdvaja manje od 100 dolara. Kada su rezultati razdvojeni po polu, ispod tog iznosa ostalo je 84 odsto muškaraca i 81 odsto žena. U grupi koja je trošila između 100 i 500 dolara bilo je 14 odsto muškaraca i 17 odsto žena.

Ovo istraživanje, međutim, nije dovoljno da se izračuna pouzdan prosečan godišnji izdatak žena i muškaraca u SAD, jer objavljeni rezultati prikazuju raspone potrošnje, a ne precizan prosek za svaki pol. Uz to, anketu je sponzorisala kompanija koja prodaje proizvode iz ove kategorije, što je važno imati u vidu prilikom tumačenja rezultata.

„Brojke ne govore celu priču“

Dr Dženi Skajler, seksološkinja povezana sa kompanijom Adam & Eve, upozorila je da se različite vrste proizvoda ne mogu jednostavno svesti na jednu kategoriju. Kako je izjavila u komentaru uz rezultate ankete: „U Sjedinjenim Američkim Državama, tržište donjeg veša vredno je 13 milijardi dolara.“ Dodala je da postoji velika razlika između pamučnih gaćica i sportskih grudnjaka, s jedne, i korseta, spavaćica i zavodljivog veša, s druge strane.

Ta razlika važna je i iz ekonomskog ugla. Kada se u istu kategoriju stave osnovni komadi namenjeni svakodnevnoj upotrebi i skuplji proizvodi koji se kupuju ređe, prosečna potrošnja može da zavara. Zato su za ozbiljno poređenje potrebni isti period, ista definicija donjeg veša i reprezentativan uzorak potrošača.

Koliko to znači za kućni budžet?

Za domaćinstvo je najvažnije koliko se novca zaista izdvaja tokom godine, a ne koliko iznosi tržište u jednoj zemlji. Čak i kada se kupovina obavlja u diskontima ili tokom sezonskih sniženja, troškovi se sabiraju kroz više odlazaka u prodavnicu. Ako se uz donji veš računaju čarape, pidžame i drugi srodni proizvodi, ukupna suma može da bude znatno veća.

Ipak, nema osnova da se na osnovu starijih britanskih i francuskih podataka tvrdi da žene u Srbiji danas troše pet puta više od muškaraca. Za takav zaključak bilo bi potrebno domaće istraživanje koje bi obuhvatilo godišnje račune, učestalost kupovine, prosečne cene i razlike u prihodima.

Ono što međunarodni podaci pouzdano pokazuju jeste da je donji veš mnogo više od sitne stavke u kupovini odeće. Iza njega stoji velika industrija, a razlike u potrošnji oblikuju se prema vrstama proizvoda, cenama i navikama potrošača. Za žene je godišnji račun u pojedinim istraživanjima bio i nekoliko puta veći nego za muškarce, ali tačan odnos zavisi od zemlje, godine i načina na koji je potrošnja merena.

(Telegraf Biznis)