Mislili su da su osvojili tombolu, a onda ostali bez novca: Lažne nagradne igre su ih skupo koštale

Naizgled primamljiva ponuda, neočekivani dobitak na nagradnoj igri ili proizvod po neverovatno niskoj ceni mogu biti samo mamac za internet prevaru. Potrošači sve češće nailaze na lažne prodavnice i izmišljene nagradne igre, a posledice mogu biti mnogo ozbiljnije od izgubljene porudžbine.

Na rastući problem upozorila je bugarska Komisija za zaštitu potrošača, kojoj pristižu prijave građana zbog sumnjivih internet ponuda, neisporučene robe i zloupotreba ličnih i bankovnih podataka, kako prenosi bugarska Marica.

Teme za vas

Posebno zabrinjava činjenica da su među najugroženijima stariji građani, ali i osobe sa zdravstvenim problemima i posebnim potrebama.

Nagrada koju nikada niste osvojili

Jedna od prevara na koju upozoravaju nadležni odnosi se na lažne nagradne igre. Građanima se saopštava da su osvojili vrednu nagradu, ali da je za njeno preuzimanje potrebno da dostave određene podatke ili prethodno uplate novac.

Prevaranti pritom mogu da zahtevaju broj bankovne kartice, PIN kod ili druge osetljive informacije.

Upravo tu se krije najveća opasnost. Umesto očekivane nagrade, građani mogu da se suoče sa neovlašćenim transakcijama i gubitkom novca. Važno je znati da za prijem nagrade nije potrebno otkrivati PIN kartice, niti kodove kojima se potvrđuju bankarske transakcije.

Prodavnica postoji na internetu, ali ne i u stvarnosti

Druga vrsta prevara odnosi se na internet prodavnice i oglase na društvenim mrežama.

Prema navodima bugarske komisije, pojedini prodavci ostavljaju izmišljene adrese i očigledno lažne telefonske brojeve, ali to ne sprečava kupce da naruče robu.

Zabeleženi su i slučajevi prodaje zubnih faseta, proteza i drugih proizvoda, pri čemu su kupci unapred uplaćivali novac, a naručena roba nikada nije stizala. U pojedinim slučajevima potrošači su imali poteškoća i kada su pokušali da vrate neispravne proizvode ili dobiju povraćaj novca.

Komisija je navela i primer starije žene kojoj je, nakon postupanja nadležnih, vraćen uplaćeni iznos. Međutim, takav ishod nije zagarantovan svim oštećenim građanima.

Zašto novac nije uvek moguće vratiti?

Kada je reč o zloupotrebama bankovnih kartica, situacija može biti posebno komplikovana.

Bugarska komisija navodi da se pojedini slučajevi razmatraju uz učešće više institucija, ali da zbog složenog utvrđivanja odgovornosti i mogućih krivičnih dela povraćaj novca nije uvek moguć.

Zato je pravovremena reakcija izuzetno važna. Ukoliko građanin posumnja da je podatke svoje kartice uneo na lažnu internet stranicu, trebalo bi odmah da kontaktira banku, zatraži blokadu kartice kada je potrebno i proveri sve transakcije.

Kako prepoznati sumnjivu ponudu?

Iako internet prevare postaju sve uverljivije, nekoliko znakova može pomoći potrošačima da izbegnu probleme.

Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na ponude koje zahtevaju hitnu uplatu, obećavaju neuobičajeno vredne nagrade ili insistiraju na dostavljanju bankovnih podataka.

Pre kupovine korisno je proveriti identitet prodavca, podatke o firmi, uslove isporuke i mogućnost reklamacije.

Treba biti oprezan i sa linkovima koji stižu putem SMS poruka, elektronske pošte ili društvenih mreža, naročito kada vode na stranice koje samo izgledom podsećaju na poznate prodavnice.

Prisustvo logotipa poznate kompanije nije dokaz da je ponuda autentična.

Šta ovo znači za kupce u Srbiji?

Iako se konkretno upozorenje odnosi na Bugarsku, opisane metode nisu ograničene državnim granicama. Građani Srbije takođe mogu da naiđu na lažne internet prodavnice, nagradne igre i poruke kojima se od njih traži da otkriju poverljive podatke.

Ukoliko posumnjaju na zloupotrebu, pored hitnog obraćanja banci, građani mogu da prijave slučaj nadležnim organima, uključujući policiju.

Najvažnije pravilo ostaje jednostavno - ako vam neko obećava nagradu, ali zauzvrat traži PIN, kod za potvrdu plaćanja ili hitan prenos novca, to je ozbiljan znak upozorenja.

Ono što na prvi pogled izgleda kao prilika da nešto dobijete besplatno, može se završiti dosta ozbiljnijom štetom i gubicima.

(Telegraf Biznis)