Građani Srbije mogu jeftinije da šalju novac, ali tu mogućnost slabo koriste: Evo i šta je problem

Evropska centralna banka (ECB) upozorila je da građani u jugoistočnoj Evropi, uključujući Srbiju, još uvek često koriste skupe kanale za slanje i primanje novca iz inostranstva, iako im Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) omogućava jednostavnije i jeftinije prekogranične transfere.

Manje od 40 odsto potrošača u šest zemalja jugoistočne Evrope obuhvaćenim istraživanjem čulo je za SEPA sistem, što ukazuje na slabu informisanost o prednostima evropske integracije platnog prometa, navodi se u danas objavljenoj analizi na blogu Evropske centralne banke.

Teme za vas

Posebno značajno za strane radnike i doznake

Ova mogućnost je posebno značajna za radnike migrante koji šalju novac porodicama u matičnim zemljama.

U Srbiji devet odsto stanovnika prima novac iz inostranstva, dok je taj udeo u Albaniji 21 odsto, Bosni i Hercegovini 17 odsto, Severnoj Makedoniji 10 odsto, Bugarskoj osam odsto, a Rumuniji četiri odsto.

U pomenutih šest država, oko trećine primalaca doznaka novac dobija u gotovini preko rođaka ili prijatelja, dok još približno trećina koristi poslovnice kompanija za transfer novca.

Priliv doznaka u Bugarsku iznosi gotovo tri milijarde evra godišnje, odnosno oko 2,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok Albanija prima više od 2,5 milijardi evra, što odgovara približno 8,4 odsto njenog BDP-a.

Razlike u naknadama variraju

ECB ukazuje da troškovi slanja novca značajno zavise od zemlje, pružaoca usluge i načina transfera.

Naknade za slanje novca u gotovini obično iznose između šest i 12 odsto, dok digitalni transferi preko nebankarskih pružalaca usluga koštaju između 1,5 i 4,5 odsto.

Razlika u naknadama za isti transfer može da premaši deset procentnih poena, upozorava se u analizi.

Naknada od pet odsto na godišnji priliv doznaka odgovarala bi iznosu od oko 140 miliona evra u Bugarskoj i 130 miliona evra u Albaniji.

Nasuprot tome, SEPA omogućava da prekogranični transferi u evrima budu jednostavni i jeftini kao domaća plaćanja.

Posebna prednost je za primaoce koji imaju račune u evrima, jer na taj način mogu da izbegnu dodatne troškove konverzije valuta.

Istraživanje je pokazalo i da je informisanost o SEPA sistemu povezana sa obrazovanjem i finansijskom pismenošću.

U okviru sistema plaćanja 41 zemlja

Građani sa visokim obrazovanjem imaju oko 17 procentnih poena veću verovatnoću da su čuli za SEPA nego oni sa završenim samo osnovnim obrazovanjem, navodi ECB na svojoj veb stranici.

SEPA trenutno obuhvata 41 evropsku zemlju, uključujući sve članice evrozone, ostale članice EU i sve veći broj zemalja kandidata za članstvo u Uniji.

Bugarska i Rumunija deo su SEPA sistema više od 15 godina, dok su Albanija i Severna Makedonija pristupile 2024, a Srbija 2025. godine.

Bosna i Hercegovina je u avgustu 2026. zvanično podnela zahtev za pristupanje.

(Telegraf Biznis/Tanjug)