"Imam 23 godine, 25.000€ ušteđevine i želju da otvorim kafeteriju u Beogradu. Da li sam luda?": Mreže gore!

Mlada žena od 23 godine, koja završava master studije i već godinama radi u ugostiteljstvu, podelila je svoju dilemu koja sve češće postaje realnost mladih ljudi u Srbiji - da li sa ušteđenih oko 25.000 evra ući u sopstveni biznis ili ostati u sigurnijem korporativnom zapošljavanju.

Teme za vas

Njena ideja je jednostavna na papiru, ali kompleksna u praksi: otvoriti malu kafeteriju u Beogradu koja nije samo još jedan ugostiteljski lokal, već prostor sa jasnim identitetom, fokusom na kvalitetnu kafu, minimalnu ponudu hrane i pića, ali i dodatnom vrednošću kroz radionice, događaje i izgradnju zajednice. Uz iskustvo u marketingu i organizaciji događaja, veruje da bi mogla da stvori brend koji se izdvaja na zasićenom tržištu.

Međutim, ono što je pokrenulo najviše reakcija jeste realnost koju je jedan iskusni preduzetnik izneo u komentaru, bez ulepšavanja.

„Privatnik ovde, ne bih da te plašim, ali radi se 12 godina. Nameti su veoma veliki. Plate takođe. Dobićeš ljude koji ne žele da rade ispod određene plate koju ti možda ne možeš da isplatiš. Budi spremna da postaneš rob svog posla“, navodi on.

Prema njegovim rečima, prvi period poslovanja gotovo nikada nije profitabilan i često traje i do godinu dana u minusu, dok se ne izgradi prepoznatljivost i stabilan tok mušterija. U tom periodu vlasnik ne radi samo kao preduzetnik, već i kao operativac, analitičar, menadžer i često kao jedini koji „drži sistem u životu“.

On posebno upozorava na skriveni finansijski pritisak. Iako 25.000 evra deluje kao solidan kapital, veliki deo može otići samo na početak: zakup lokala uz depozit od više kirija unapred, opremu koja se često mora kupovati polovnu, i početne troškove adaptacije prostora.

„Polovna oprema se kvari, moraš da zavisiš od majstora koji nekad nije dostupan kad ti najviše treba. Higijena, inspekcije, struja, dobavljači - sve može da ti sruši dan ili mesec“, navodi se u komentaru.

Posebno se ističe i psihološki pritisak vođenja ugostiteljskog biznisa, gde se periodi dobrog poslovanja smenjuju sa naglim padovima, a vlasnik ostaje u stalnoj operativnoj i finansijskoj napetosti.

„Jedan period sve ide super, a onda drugi koji te vodi do ludila“, zaključuje on.

Upravo zato, njegov savet je pragmatičan i surov: ako neko ulazi u preduzetništvo prvi put, bolje je krenuti sa poslom koji može da se vodi samostalno, bez zavisnosti od velikog broja radnika, dobavljača i spoljnog sistema koji može da se raspadne u bilo kom trenutku.

Ova priča otvara širu ekonomsku dilemu mladih u Srbiji - između želje za slobodom i realnosti tržišta gde ugostiteljstvo, iako deluje privlačno i kreativno, ostaje jedan od najrizičnijih biznisa sa najvišim stepenom neuspeha u prvim godinama poslovanja.

(Telegraf Biznis)