Ova Albanka kreira budućnost sveta: Ona je najmoćnija žena tech biznisa, Zakerberg hteo da joj ukrade ceo tim!

Bivša direktorka tehnologije OpenAI pokrenula je sopstvenu AI kompaniju, privukla 2 milijarde dolara i stigla do vrednosti od 12 milijardi,  a onda je Meta krenula u lov na njene ljude

Kada je Mira Murati napustila OpenAI, nije otišla da piše memoare o veštačkoj inteligenciji, već da napravi sopstvenu kompaniju. Samo nekoliko meseci kasnije, njeno ime postalo je jedno od najzvučnijih u svetu tehnološkog biznisa, a startup koji je pokrenula dobio je vrednost o kojoj mnoge tradicionalne kompanije mogu samo da sanjaju.

Teme za vas

Murati, koja je rođena u Albaniji, bila je glavna tehnološka direktorka OpenAI-ja od 2018. do septembra 2024. godine. Tokom tog perioda bila je među ključnim ljudima u razvoju proizvoda koji su promenili način na koji svet koristi veštačku inteligenciju, uključujući ChatGPT, DALL-E i Codex.

U februaru 2025. pokrenula je sopstvenu kompaniju Thinking Machines Lab, AI laboratoriju čiji je cilj razvoj naprednih sistema veštačke inteligencije i tehnologije koja bi trebalo da sarađuje sa ljudima, umesto da ih samo zamenjuje.

Dve milijarde dolara za kompaniju koja je tek počela

Thinking Machines Lab je već u ranoj fazi poslovanja privukao oko 2 milijarde dolara kapitala, uz procenjenu vrednost od 12 milijardi dolara.

Za kompaniju koja je pokrenuta tek 2025. godine, to je izuzetna tržišna procena. Investitori očigledno ne ulažu samo u proizvod koji danas postoji, već u Muratino iskustvo, kontakte, reputaciju i sposobnost da okupi vrhunske AI stručnjake.

Kompanija je u početku radila gotovo potpuno van reflektora, dok je gradila tim istraživača i inženjera koji su prethodno radili u OpenAI-ju, Googleu, Meti i drugim vodećim tehnološkim kompanijama.

Zakerberg pokušao da joj preuzme ljude

Koliko je Muratin tim postao važan u Silicijumskoj dolini pokazuje i potez Marka Zakerberga.

Prema pisanju WIRED-a, Meta je tokom 2025. godine kontaktirala više od desetak zaposlenih u Thinking Machines Labu, pokušavajući da ih privuče u svoju novu laboratoriju za razvoj superinteligencije.

Nekim zaposlenima navodno su ponuđeni paketi vredni između 200 i 500 miliona dolara tokom četiri godine, dok je za jednog kandidata pominjana ponuda veća od milijardu dolara. Meta je osporila deo tih navoda, ali je potvrdila da je bilo ponuda i da je jedna bila „značajna“.

Zanimljivo je da, prema tadašnjim informacijama, nijedan član tima nije prihvatio ponudu u trenutku kada je priča objavljena.

U svetu tehnologije, gde se kompanije bore za nekoliko desetina ljudi koji zaista razumeju kako se grade najnapredniji AI modeli, pokušaj da se praktično preuzme čitav tim govori više od bilo koje reklame.

Njena ideja nije samo još jedan ChatGPT

Murati ne želi da Thinking Machines Lab bude samo još jedna kompanija koja pravi veći model i skuplji server.

U intervjuu za WIRED rekla je da je njen cilj razvoj veštačke inteligencije koja će „što je duže moguće držati ljude u procesu“, odnosno da čovek ostane deo odlučivanja i saradnje sa sistemom.

„U jednom trenutku imaćemo mašine koje su superinteligentne. Ali mislimo da je najbolji način da imamo što više mogućih, dobrih budućnosti – da ljude što duže zadržimo u procesu“, rekla je Murati.

To je značajna poruka u trenutku kada najveće tehnološke kompanije ulažu milijarde u razvoj sistema koji mogu da automatizuju sve veći broj poslova.

Od OpenAI-ja do sopstvenog AI carstva

Murati je u OpenAI došla 2018. godine kao potpredsednica za primenjeni AI i partnerstva, a kasnije je postala tehnološka direktorka. U javnosti je posebno postala poznata tokom krize u kompaniji 2023. godine, kada je nakratko obavljala i funkciju vršiteljke dužnosti izvršne direktorke.

Njeno napuštanje OpenAI-ja u septembru 2024. mnogi su tumačili kao najavu sopstvenog velikog projekta. Ispostavilo se da je taj projekat Thinking Machines Lab, kompanija koja danas pokušava da se pozicionira među najvažnije AI laboratorije na svetu.

Kompanija je u martu 2026. objavila i višegodišnje partnerstvo sa kompanijom Nvidia, koje uključuje značajnu investiciju i pristup ogromnim računarskim kapacitetima za razvoj AI modela.

Zašto je njena priča važna za biznis?

Njen slučaj pokazuje kako danas izgleda stvaranje tehnološkog bogatstva.

Nekada je za izgradnju kompanije vredne milijarde bila potrebna fabrika, hiljade zaposlenih, logistika i decenije poslovanja. Danas je moguće da tim od nekoliko desetina vrhunskih stručnjaka, uz odgovarajuću ideju, reputaciju i kapital, za kratko vreme dobije procenu vrednosti od 12 milijardi dolara.

Ali to istovremeno pokazuje i koliko je AI industrija postala skupa i koncentrisana. Najvrednija imovina više nisu samo računari i softver, već ljudi koji znaju da naprave sledeću generaciju tehnologije.

A Mira Murati je uspela da oko sebe okupi upravo takve ljude.

Njena priča zato nije samo priča o jednoj Albanki koja je napustila OpenAI. To je priča o novoj ekonomiji u kojoj znanje, istraživački timovi i sposobnost da se izgradi veštačka inteligencija mogu da vrede milijarde dolara – čak i pre nego što kompanija postane deo svakodnevnog života milijardi ljudi.

(Telegraf Biznis)