Putin posle 12 godina na Svetskom ekonomskom foumu: "Ne možemo da završimo posao kao pre 30 godina"

Tradicionalne ekonomske metode podsticaja isrpljene

Predsednik Rusije Vladimir Putin vidi pandemiju korona virusa kao ozbiljan globalni izazov koji preti daljim povećanjem socijalnog raslojavanja, produbljivanjem neujednačenog ekonomskog razvoja među zemljama, rastom siromaštva, i upozorava na ograničen domet klasičnih metoda ekonomskih stimulusa.

Tradicionalni mehanizmi ekonomskih stimulusa putem nagomilavanja zajmova dostigli su svoje granice i vode ka kontinuiranom povećanju društvenog raslojavanja, rekao je Putin u onlajn obraćanju na Svetskom ekonomskom foumu u Davosu, na kojem prvi put učestvuje za 12 godina.

- Postkrizni oporavak predstavlja izazov. Dok je taj problem lako mogao da se reši pre 20-30 godina podsticajnom makroekonomskom politikom, ti mehanizmi su zapravo već tada dostigli svoje granice, ne vrše posao, njihov resurs je zapravo iscrpljen - naveo je on.

Podsticanje ekonomije putem povećanja privatnih zajmova, kako objašnjava, postaje „u suštini nemoguće, dok kvantitativno ublažavanje samo naduvava balon finansijske vrednosti aktiva i vodi ka daljem socijalnom i ekonomskom raslojavanju".

Šef ruske države je ocenio da je rast socijalne nejednakosti prisutniji u razvijenim nego u zemljama u razvoju, predočivši u tom kontekstu da je u prethodnoj fazi razvoja globalne ekonomije najveći deo prihoda u razvijenim konomijama pripao jednom procentu stanovnštva, dok se materijalna situacija drugih ljudi nije poboljšala.

- Konkretno, prihodi više od polovine građana u određenim razvijenim ekonomijama su realno stagnirali tokom poslednjih 30 godina, dok su troškovi obrazovanja i zdravstvenih usluga trostruko porasli. Milioni ljudi čak i u bogatim zemljama više ne vide perspektivu za povećanje svojih prihoda, a istovremeno se suočavaju sa problemom kako da sačuvaju zdravlje, kako da obezbede visokokvalitetno obrazovanje - rekao je Putin.

S tim u vezi je kao osnovni zadatak izdvojio rešavanje problema siromaštva.

- Prema procenama Svetske banke, u Kini, na primer, broj ljudi sa nižim prihodima opao je sa 1,1 milijardu ljudi 1990. godine na manje od 300 miliona poslednjih godina. To je definitivno uspeh Kine. U Rusiji se broj smanjio sa 64 miliona ljudi 1999. godine na oko pet miliona. To takođe smatramo napretkom naše zemlje po ovom najvažnijem pitanju - istakao je Putin.

Takođe je ocenio da će dalji razvoj globalne ekonomije zavisiti od povećanja uloge države, napominjući da će u narednim godinama Rusija to raditi.

Ruski lider je naveo da globalne institucije ne idu uvek u korak sa novim izazovima, ali da to ne daje osnov za njihovo napuštanje bez da se predlože bilo kakve nove forme koje bi ih zamenile.

- Moramo da ojačamo i razvijemo univerzalne institucije koje nose posebnu odgovornost za održavanje stabilnosti i bezbednosti u svetu, kao i za izradu pravila ponašanja u globalnoj ekonomiji i trgovini. Više puta sam rekao da mnoge od ovih organizacija prolaze kroz težak period. Te institucije su nastale u raznim vremenima i možda im je objektivno teško da odgovorei na trenutne izazove. Međutim, želim da naglasim da to nije razlog da ih napuštamo, a da ništa ne predlažemo - primetio je.

Prema Putinu, od vitalnog je značaja razvoj novih i dodatnih oblika saradnje.

- Ovde govorim o fenomenu multilaterazma. On se može različito tumačiti, bilo kao guranje nečijih interesa i davanje legitimiteta jednostranim akcijama gde drugi nemaju ništa nego da samo klimnu glavom u znak odobravanja, ili je to istinsko objedinjavanje napora suverenih država za rešavanje određenih problema radi većeg dobra - naglasio je Putin.

On se osvrnuo i na sve veći značaj digitalnih giganata u svetu, koji, kaže, de fakto konkurišu državi.

- Upravo smo videli u SAD-u da su granice delovanja digitalnih giganata izbrisane. Oni nastoje grubo, po svom nahođenju, da upravljaju društvom - rekao je Putin.

Predsednik Rusije je na kraju pomenuo i problem povećanja jaza između realne i virtuelne ekonomije, što, smatra, može dovesti do nepredvidivih posledica.

(Telegraf Biznis/Tanjug)