"Ako stavimo novac i banane ispred majmuna...": Ovo je najvažnija ekonomska lekcija najbogatijeg Kineza

Internetom već neko vreme kruži sada već čuvena izjava koja se pripisuje Džeku Ma, osnivaču kineskog giganta Alibaba. Iako jednostavna, njegova analogija analizira ljudsku psihologiju kada je reč o novcu, riziku i finansijskoj pismenosti.

- Ako stavite banane i novac ispred majmuna, majmuni će izabrati banane jer ne znaju da novac može kupiti mnogo banana. Zapravo, ako ponudite ljudima posao ili biznis, oni će izabrati posao jer većina ljudi ne zna da biznis može doneti više novca od plate. Razlog zašto su siromašni siromašni jeste taj što provode mnogo vremena u školi i rade za platu umesto da rade za sebe, jer vam plata samo obezbeđuje prihod za život, ali profit može stvoriti bogatstvo.”

Teme za vas

Mentalitet plate 

Cilj ove izjave može biti kritika opšteg nedostatka finansijskog obrazovanja koji je globalni problem. Džek Ma ovde nužno ne kritikuje radnike, već sistem koji ljude uči da budu dobri zaposleni, ali ne i samostalni  preduzetnici.

Banana iz analogije predstavlja platu koja, u svojoj konstantnosti, svakog meseca radnicima daje osećaj sigurnosti. Sopstveni biznis podrazumeva rizik i nepredvidive okolnosti koje inherentno ubijaju taj osećaj.

Maova "filozofija" sugeriše da sloboda ne leži u sigurnosti radnog mesta, već u upuštanju u rizik sopstvenog biznisa koji ima potencijal da donose profit.

U njegovom slučaju rizik se isplatio. Godine 1999. Ma je, sa grupom od 18 prijatelja, osnovao je Alibabu. Rizik da napusti sigurnost učiteljske plate i upusti se u neizvesnost internet biznisa njemu se višestruko se isplatio.

Siromašni su siromašni zbog...

Ipak, reći da su siromašni ljudi siromašni zbog toga što "provode mnogo vremena u školi i rade za platu umesto da rade za sebe" pokazuje i oholost neznanja i odsečenost od realnosti umesto vrhunske mudrosti.

Prema podacima Svetske banke iz 2024. godine, oko 839 miliona ljudi odnosno čak 10.3 odsto svetske populacije živi u ekstremnom siromaštvu sa primanjima koja ne prelaze 3 dolara dnevno. U nekim delovima sveta, poput podsaharske Afrike, čak 46 odsto stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu.

Iako je Džek Ma potekao iz skromnih okolnosti, čini se da je zaboravio da rizikovati sigurna primanja nije uvek jednostavno.

Ako bukvalno shvatimo citat koji mu se pripisuje, jedna greška je više nego očigledna.

Milioni siromašnih ljudi na svetu nemaju pristup obrazovanju, te je reći da siromašni provode vreme u školi više od neznanja. Postoje zajednice u kojima kulturni obrasci ne gledaju naklono na obrazovanje, posebno među ženskim delom populacije.

Takođe, višegeneracijsko siromaštvo je duboko ukorenjeno u mnogim delovima sveta te je izlazak iz tih okvira, često, gotovo nemoguć. Za obrazovanje je, na žalost, potreban novac. Ako se samo zagledamo oko sebe primetićemo da u svom okruženju imamo prijatelje, komšije ili članove porodice koji nisu imali pristup obrazovanju, posebno visokom obrazovanju, zbog ekonomske situacije njihove porodice.

U mnogim slučajevima, stalna primanja su apsolutni prioritet i jedini način da se preživi, makar se živelo od plate do plate.

Sam svoj gazda

Ono sa čime se možemo složiti sa Džekom Ma jeste da je biti "sam svoj gazda" odlična ideja. Ako smo sami sebi šef, borimo se za sebe a ne za kompaniju osobe koju i ne poznajemo. Sami stvaramo svoj kolektiv, određujemo industiju kojom ćemo se baviti i, bar u teoriji, možemo uživati u poslu znajući da smo odgovorni samo sebi.

Takođe, biti sam svoj gazda nosi i mnoštvo rizika i odricanja na koja mnogi nisu spremni. Godišnji odmor je nešto o čemu se mašta, nesigurnost tržišta je svakodnevnica a veliki trud i rad ne garantuju uvek i uspeh.

Iako njegova analogija verovatno nije namenjena da se shvati bukvalno, možda je ipak bitno reći da ljudska bića nisu kao majmuni. Potreba za instant gratifikacijom, poput gomile banana koje ne traju dugo, uglavnom se gubi još u detinjstvu. Ljudi proračunavaju, razmišljaju i vagaju svoje opcije pre donošenja odluke, posebno one koja im može dramatično promeniti život. S tim na umu, jasno zašto većina ljudi odbija rizike i bira da živi, makar u prividnoj, sigurnosti stalnih primanja.

Možemo se složiti da postoji ogromna doza zadovoljstva u činjenici da smo sami stvorili svoj binis ili orali njivu i gajili stoku te na kraju dana dostigli ciljeve i obezbedili sopstveni mir.

Ipak, veoma je bitno zapamtiti da siromašni ljudi nisu siromašni zato što nemaju hrabrosti da pokrenu biznis ili zato što provode vreme u školama umesto u građenju sopstvenog biznisa. Svet u kome živimo nije toliko jednostavan niti svi imamo jednake mogućnosti i sposobnosti i nije crno-beli poligon gde je siromaštvo stvar ličnog izbora.

Na nama je da damo svoj maksimum, da okolnosti u kojima se nalazimo iskoristimo do kraja i potrudimo se da sebi napravimo život koji će biti vredan naše muke. Ako to znači da ćemo pokrenuti sopstveni biznis, to je sjajno. Ako znači da ćemo biti "samo" radnici, i to je sasvim validan izbor.

(Telegraf Biznis)