Veselin Jevrosimović: Pre i posle čipa

Malo je uređaja koji bolje ilustruju razliku između nekadašnje i savremene elektronike od običnog radio aparata iz sredine prošlog veka. U njemu se krila prava šuma elektronskih cevi i žica. U to vreme računari su zauzimali čitave prostorije, a telefonske centrale cele zgrade. Još jedan upečatljiv primer stiže iz vojne industrije. Navođena raketa iz ranih šezdesetih godina prošlog veka zahtevala je sklopove sastavljene od hiljada pojedinačnih komponenti, iz jednostavnog razloga što mikroprocesori tada nisu postojali. Naime, ono što danas stane na jedan jedini čip, tada je tražilo čitave ormare elektronike.

Rešenje je stiglo iz laboratorije kompanije Teksas instruments (eng. Texas Instruments), gde je inženjer Džek Kilbi, u leto 1958. godine, ostao sam u praznoj kancelariji dok su kolege bile na godišnjem odmoru. Umesto da posebne tranzistore, otpornike i kondenzatore povezuje kilometrima žica, došao je na ideju da sve komponente izradi od istog materijala i poveže ih direktno na pločici poluprovodnika. Već u septembru iste godine predstavio je prvo integrisano kolo (eng. integrated circuit), veličine poštanske marke, napravljeno od germanijuma. Nešto kasnije, nezavisno od njega, do sličnog rešenja došao je i Robert Nojs iz kompanije Ferčajld, koji je usavršio postupak izrade na silicijumu i time postavio temelj savremene proizvodnje mikro čipova. Ovaj naizgled skroman pronalazak pokazao se kao prekretnica. Umesto da svaki uređaj nosi ormare pojedinačnih delova, čitav sklop mogao je da stane na nokat. Vojska i svemirski programi prvi su prepoznali potencijal, pa su integrisana kola ugrađena u balističke rakete i navigacione sisteme misija ka Mesecu. Potom su, zahvaljujući padu cene proizvodnje, ovakvi sklopovi stigli i u kalkulatore, kućne aparate i lične računare.

Teme za vas

Međutim, prava revolucija tek je usledila. Svake naredne godine na isti čip „pakovano“ je sve više tranzistora, pa su uređaji postajali brži, jeftiniji i manji. Godine 1965. Gordon Mur iz Intela je primetio da se broj tranzistora na mikro čipu duplira svake dve godine, što je zakon koji važi i danas. Upravo taj obrazac omogućio je da lični računar, mobilni telefon i drugi pametni uređaji postanu dostupni širokoj javnosti. A sve to zbog pronalaska nastalog u praznoj laboratoriji, jednog toplog leta kao što je ovo.

(Telegraf Biznis / Veselin Jevrosimović)